JUS standardizacija

RECENZIJA KNJIGE „STANDARDIZACIJA”92” autora ing. Zorana Milivojevića

Osnovni cilj autora ovog rada bio je da, na relativno malom prostoru, ukaže na značaj i novu ulogu standardizacije u savremenim uslovima, zatim na mere i aktivnosti koje se na polju harmonizacije standarda i otklanjanja tenničkihn barijera uopšte već uveliko provode u zemljama EEZ, koje treba da se realizuju do kraja 1992. godina, a u skaldu sa njima i na moguće posledice ovih inera po jugoslovensku privredu.

Autor je najpre dao opšti osvrt na standardizaciju kao obeležje vremena u kome živimo, a potom je objasnio funkcije, ciljeve, obuhvat i sisteme rada međunarodnih organizacija za standardizaciju — ISO/IEC. Posebna pažnja data je evropskim organizacijama za standardizaciju — CEN/CENELEC, i SEV.

U druaom delu rukopisa opširnije su izloženi problemi jugoslovenske standardizacije. Nakon kraćeg osvrta na istorijat i sadašnje stanje standardizacije u Jugoslaviji, njen nivo u odnosu na svetsku standardizaciju, autor analizira, ocenjuje i predlaže mere za njeno prilagođavanje sadašnjem trenutku i budućim ekonomskim ciljevima.

Posebna pažnja posvsćena je međunarodnoj saradnji Jugoslavije u oblasti standardizacije, u vezi sa kojom autor daje veliki broj korisnin i konstruktivnih predloga.

Poslednje poglavlje rukopisa ima naslov „Budučnost jugoslovenske standardizacije — borba za novu stzndardizaciju” koji je sam po seDi jasan pa ga ne treba komentarisati. |

Celokupna sadržina rukopisa izložena je na solidnom stručnom i profesionalnom nivou, što se moglo i očgekivati ako se ima u vidi da je njegov autor afirmisani stručnjak iz ove oblasti kvaliteta i standardizacije. Sa problemima kvaliteta Z. Milivojević se počeo baviti cotovo od početka inženjerske karijere, naipre kao konstruktor i tehnički direktor preduzeća „Zmaj”,a posebno u toku desetogodišnjeg rada u Saveznom zavodu za standardizaciju,u kome je pored ostalih aktivnosti najviše radio na pitanjima megdunarodne saradnje i atestiranja. Može sa reći da ina Milivojević pripada relativno malom broju naših stručnjaka Koji su dobro informisani o aktivnostima vezanim za uvođenje evropske standardizacije. Rukopis koji je predmet ove recenzije predstavlja stručnu publikaciju koja narn je u ovom trenutku više nego potrsbna. On nas upoznaje sa problemima izuzetnog značaja i aktuelnosti, koji nas očekuju već sutra, kada se radi o izvozu i tehničkoj saradnji sa velikom grupaciiom najrazvijenijih zemalja Evrope i sveta.

Knjiga ina. Miiivojevića imaće kako edukativni, tako i operativni karakter za stručnjake i rukovodećsa ljude u preduzeću. Znanja naših privrednika, ne samo trgovaca veći onih koji se bave razvojem i proizvodnjom robe za izvoz, a DOgOtovu onih koji imaju takve planove, približno su oskudna, u svakom slučaju nedovoljna ili prevaziđena. Ocenjujemo da veliki broj naših poslovnih ljudi još uvek nije potpuno svestan činjenica da će se ekonomski uslovi nastupa naših prgduzeća na tržištu zemalja EZ dosta izmeniti posle 1992. godine {a delimično i pre), jer minogima nije jasno šta čs za rias značiti stvaranjs jedinsivenog [ne više zajedničkog) tržišta ovako velike grupacije najrazvijenijih zemalja. Za razliku od zajedničkog jedinstveno tržište pretpostavlja primenu jedinstvenih standarda i drugin tshničkih normi, odnosno ukidanje svih tehničkih barijera slobodnoj cirkulaciji roba i usluga unutar Zajednic3. A u CEZ se uveliko priprema UvOđenja jedinstvenih standarda i drugin tehničkih normi, što će omogućiti ioedinstveno normiranje kvaliteta proizvoda i usluga, što je jedna cd bitnih preipostevki za konačno konstituisanje jedinstvenog tržišta. Težnja je da se nacionaine specisičnosti svedu ris nejmanju meru.

„Knjisa ins Milivojevića predstavlja šansu i veliki doprinos upoznavanju stručnjaka sa probiemima koji su od izuzetnog značaja za budušžnost naše privred», njenu što bržu transforamciju i približavanje Evropi i razvijenorn dalu sveta. Nian sadržaj je ne samo informativan već inspirativan i motivirajući za veće i brže angažovanje u radu na unapređenju kvaliteta i stendardizacije u našoj zemlji. Moderna standardizacija odavno nije samo pravno-tehničko regulisanje kvaliteta i drugih tehničkih pitanja, već je istovremeno postala kategorija preduzetništva, tehnološKog razvoja i tržišta.” Na osnovu izloženog najtoplije preporučujem štampanje ove publikacije, koja je inače malo zakasnila. -

Recenzent: Dr Slavoljub UROŠEVIĆ, Redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

67

O U UI U IVU E O O u U 1 M gy u i ___ — ____ m _—-——_

Standardizacija 1989./br. 7 — i2