JUS standardizacija

IZVEŠTAJ KOMISIJE EVROPSKIH ZAJEDNICA O SPROVOĐENJU DIREKTIVE O POSTUPKU INFORMISANJA U OBLASTI TEHNIČKIH STANDARDA I! PROPISA 83/189/EEC

Jovan POPMIJATOV, dipl. ing.

/zveštaj objavljen u časopisu „Evropa “92” — CMSP Ljubljana, br. 5.od oktobra 1989. godine.

Donošenje Direktive 83/189/EEC, 28. marta 1983. godine, predstavlja značajan korak ka sprečavanju nastajanja novih tehničkih prepreka slobocinoj trgovinskoj razmeni izmeGu zemalja članica Evropske zajednice.

Da se ukratko podsetimo: Direktiva obavezuje zemlje članice da, pra donošenja nacionainih standarda i tshničkih propisa, upoznaju (izvrše notifikovanje) Komisiju EZ (u slučaju propisa), Evropske organizacije za standardiazciju CEN/CENELEC (u slučaju standarda) i ostale zemlje članice (u oba siučaja), sa sadržajem nacrta nacionalnog propisa, odnosno standarda. Komisiji EZ, CEN/CENELEC-u i ostalim zemljama članicamaa, data je mogućnost da prcuče nacrt i da putem svojih primedbi utiču na sedržzj nacionsinog dokumanta, ili da umesto tog nacionalnog dokumenta iniciraju donošenje zajedničkog evropskog dokumsnzxa [{direktive, odnosno evropske stendarde). U toku trajanja tog postupka, prediacač novoga nacionalnog projekta, dužan je da odloži donošenje dokumenta (za vremenski period utvrGen Direktivom 83/189/EEC) i da primedbe -ostalih zemalja članica, Komisije EZ i CEN/CENELEC uzme u obzir. Posle četiri aoodine primene ove Direktive (1984 — 1987), Komisija EZ je pristupila analizi sprovođenja Direktive, od strane zemalja članica, CEN/CENELC-a i same Komisije. Izveštaj sa rezultatima analize, odnosno ocenama sprovoGenja Direktive, Komisija je objavila u svom dokumentu COM (88) 722 final, 8. decembra 1988.

U međuvremenu, Direktivom 88/182/EEC od 22. marta 1988. godings, koja predstavlja amandman Direktive 83/189/EEC, oblast primene Direktive, proširena je na sve industriiske i poljoprivredne proizvode.

Standardi

Na planu donošenja i notifikovanja standarda, vidi se da je težište aktivnosti još uvek uveliko na donošenju specifičnih

nacionalnih standarda i preuzimaniu međunarodnih i evropskih standarda. Pore8ienja radi, cdnos nacionalnih i evropskih

projekata je nsgds oko 9:1 (Oko 75 %, odnosno 2 724 nacionalna projekta započeta u 1987. godini, u odnosu na 8 %,

odnosno 289 evropskih projekata).

Donošanje evropskih standarda, kod CEN/CENELEC-a, uglavnom inicira Komisija EZ, kojajena osnovu člana6 Direk+i-

va, od 1985. godine uputila preko 90 zahteva za izradu 115 evropskih standarda.

Ovo upućujs na zaključak da je broj zahteva za donošenje evropskin standarda, koje su uputile nacionslns organizacije

za standardizaciju zemalja članica, još uvsk relativno mali.

Izveštaj skreće pažnju još i na nedostatke koji su uočeni u četvorogodišnjem ppriodu sprovođenja Dirgsktive:

— relativnio nedovoljno korišćenje mogućnosti učestvovanja nacionalnih organizacija za stendardizaciju u redu na donošsnju nacionalnih standarda drugih zemalja članica (po osnovi člana 3 Direktive);

— iriformacije o novim standardima často ne dopiru do industrija koja su direktno zainteresovan;

— sUkoD irnterssa za prevođenje notifikovanih tekstova, sa zahtevom za momentalnu distribuciju teksta svim zemljamia članicama, zboa ograničenog roka za dosxavljanje primedbi (3 meseca).

Tehnički propisi

U oblasti donošenja tehničkih propisa, uočena je velika neuiednačenost u odzivu zemalja članica da izvrše obavezu

u pogledu notifikovanja svojih propisa; Činjenica je da:

— 57 % svih notifikacija otpada na 2 zemlje članica;

— meke zemlje članice notifikovals su veoma mali broj svojih propisa u poslednje 4 godine;

— neke zemlja članice nisu notifikovale nijednu nacionalnu meru u oblastima u kojima su druge zemlje članice notifikovale znatan broj;

— nije pririjena nijedna notifikacija regionalnih mera.

No i pored navedenih nedostataka, uočeno je da je Droj notifikacija nacionalnih tehničkih propisa u stalnom porastu

i da sada iznosi oko 200 notifikacija godišnje.

68

– — —— _- — ———- —— . JJ — —-–—–|- _ _—-—__-Ć—_— ___________ČČČČ________ ______________ - | l | -—- —- - —TIR—

Standardizacija 1989./br. 7 — 12