JUS standardizacija

aktuelnosti

SARADNJA SFRJ — EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE — EEZ U OBLASTI TEHNIČKOG USAGLAŠAVANJA | STANDARDIZACIJE

U okviru programa saradnje SFRJ — EEZ u oblasti tehničkog usaglašavanja i standardizacije, delegacija Saveznog ZavOda za standardizaciju i Saveznog zavoda za mere i dragocene metale, posetila je Nacionalnu organizaciju za standardizaciju SR Nemačke — DIN, od i0 do 12. oktobra 1989. godine. Delegaciju su sačinjavali Jovan Popmijatov, dipi.ing.načelnik stužbe za razvoj i međunarodnu saradnju (SZS), Đuka Lisica, dipl. ing. načelnik Službe za elektrotehniku (SZS) i Zoran Marković, dipl.ing. rukovodilac Grupe za međunarodnu saradnju Saveznog zavoda za mere (SZM). Delegacija je vodila razaovore o modalitetima tehničke pomoći jugoslovenskoj standardizaciji na putu usaglašavanja jugoslovensckin standarda i propisa sa evropskim regionalnim standardima (CEN/CENELEC) i Direktivama EEZ.

Pošto nacionalna organizacija za standardizaciju Jugoslavije ne može da bude članica evropskih regionalnih organizacija za standardizaciju CEN i CENELEC l[statuti tih organizacija isključuju tu mogućnost), Komisija avropskih zajednica spremna je da tehničku pomoć pruži Jugoslaviji kroz bilateralnu saradnju sa jednom od članica CEN/CENELEC-a.

U okviru tehničke pomoći za 1990. godinu, predloženi su: razmena informacija, dostava dokumenata, pristup nekim bazama podataka, održavanje predavanja, posete stručnjaka, uzajamno informisanje o novim projektima iz oblasti standardizacije, prenošenje znanja i iskustva u pogledu organizacije i tehnologije impiermentiranja evropskih i međunarodnih standarda u nacionalne, kao i organizovanje sistema atestiranja i utvrđivanja saobraznosti proizvoda. Ispitaće se i mogućnost prisustvovanja stručnjaka na sastancima tehničkih komiteta, kso i mogućnosti i uslovi za međusobno priznavanje izveštaja o ispitivariju i atesta. Predmet saradnje, po oblastima, će u prvoj fazi biti: elektronika i :slekomunikacije, mašinogradnja i traktori i poljoprivredne mašine.

ČETRDESET GODINA POSTOJANJA i RADA S-KOMISIJE SAVEZNOG ZAVODA ZA STANDARDIZACIJU Svečana sednica S-Komisije SZS povodom jubileja četrdeset godina postojanja i rada održana je u Zagrebu 13. oktobra 1989. godine, u prostorijama „INA-NAFTAPLIN“.

Jubilsj je održan pod pokroviteljstvom predsednika S/V-a druga Ante Markovića, a prisutnim zvanicama, kojih je bilo preko 300 iz cele zemlje, uputio je pozdrave sekretar Sekretarijata za energetiku i industriju drug Stevan Santo.

U prigodnim referatima koje su podneli: predsednik S-Komisije, pomoćnik direktora Saveznog zavoda za standaraizaciju, sekretar S-Komisije i stručni predstavnici ovlašćene organizacije za ispitivanje S-uređaja, iznesen je istorijat nastanka | razvoja S-Komisije, istaknuta je njena uloga i značaj za pruvredu zemlje, postignuti rezultati na polju preventivnog delovanja u oblasti protiveksplozijske zaštite u prostorima ugroženim od mogućih eksplozija, njen dosadašnji renome u međunarodnim okvirima i budući zadaci u svetlu Evrope 1992.

U daljem tekstu dajemo pozdravnu reč ing. Zorana Milivojevića, pomoćnika direktora SZS.

Druaarice i drugovi, dragi kolege!

Živimo u vremenu u kome pojmovi kvaliteta i standardizacije dobijaju sve više u značaju, jer nema plasmana robe i izvoza bez kvaliteta ni kvaliteta bez odgovarajućih standarda. Kada govorimo o ovome moramo uvek misliti na Evropu 1992. bez obzira što će naše reakcije biti negativne ili pozitivne. Kako će se događaji daije razvijati pokazaće bliska budućnost. Međutim, već sada je jasno:

— pod 1: da je Evropska ekonomska zajednica, pravni, ekonomski i tehnički aspekt pri rešavanju zzjedništva stavila u jednu ravan, izjednačila ih po značaju, a prioritet dala tehničkoj regulativi, tačnije poslovima standardizacije;

pod 2: Evropska ekonomska zajednica je na taj način novim pristupom i svojom Belom knjigom učinila više za afirmaciju standardizacije nego ijedan dokument do danas, jer su najneposrednije ukazali na značaj kvalitata i standardizacije za tehničko-tehnološki progres i tržišno privređivanje. Zato na Evropu 1992. ne treba gledati sa strahom već pomisao na taj pojam treba da bude podsticaj za naše napore da odgovorimo ovom verovatno neminovnom izaZOVU. Današnje stanje u oblasti jugoslovenske standardizacije sigurno da ne uliva mnogo nade u pozitivan ishod ovog nastupa. Zastarelost jugoslovenskih standarda, nedovoljno učešće u radu međunarodnih organizacija za standardizaciju, rezultat čega je nizak procenat usaglašenosti naših sa međunarodnim standardima, svega negde oko 24 %, hroničan ne-

SORAELa a a NE M u a nu uu uaaıLu n ıa O ar UI MN U mL ee TC 0 U S o Standardizacija 1989./br. 7 — 12 =

ra