JUS standardizacija
dostatak finansijskih sredstava i do sada nedovoljno shvatanje ovog posla za ukupno privređivanje i društveni razvoj, učinili su svoje. Ako ovome dodamo neodgovarajuća rešenja u Ustavu i pitanje nadležnosti republika i pokrajina, zakonska rešenja i status Saveznog zavoda za standardizaciju, onda možemo reći da je situacija još teža. Međutim, ako se uzme u obzir da je organizovani rad na jugoslovenskoj standardizaciji relativno kasno počeo, odmah iza rata 1946. godine u industrijski nerazvijenoj zemlji, onda se i postignuti rezultati mogu smatrati relativno zadovoljavajućim, posebno u pogledu broja donetih standarda, dokumenata u vezi sa obezbeđenjem kvaliteta, sa sprovođenjem međunarodnih
snorazuma kao što su Mečunarodni sporazum o homologaciji opreme i delova motornih vozila, Konvencija sa zemljama Članizama SEV-a o uzajamnom priznavanju rezultata ispitivanja i ocene kvaliteta SEPROSEV, ulazak u Međunarodni sistem za atostiranje elektronskih sastavnih delova IECO itd. i angažovanje stručnjaka iz privrede na poslovinia
standardizacij», :gds je angažovano preko 5 OO0 stružnjaka u komisijama Saveznog zavoda za standardizaciju kojih
ima oko 250.
Prilika je i mesto da se istakne da je raa na standardizaciji u oblastti protiveksplozione zaštite i atestiranja proizvoda preko S-Komisijs jedan od najplodonosnijih gledano s aspskta zaštite životne sreding, društvene imovine i bezbednosti, ijedan od najznačajnijih koji se obavlja u našoj standardizaciji.
Savazni zavod za staridardizaciju je formiranjem S-Komisije prevazišao neusklačenost republičkih i pokrajinskih reculativa, čime je postignuta jedinstvenost u sprovođenju propisa o atestiranju što je veoma važno naglasiti kad govorimo uopšto o radu S-Komisije. Aktuelnost ovog posla je očigledna. Svima su nam poznati slučajevi, često sa dimenzijama katastrofa u rudnicimia, industriji i drugim postrojenjima, požara i eksplozija i kod nas i u svštu. Setimo se samo Čarnobila i Sandoza. Nemoguće je pretpostaviti koje bi posledice mogle da budu kod nas da se posao u ovoj oblasti ne odvija uporedo sa razvojem tehnike i novih tehnologija u svetu ikoliko ije nesreća sprečeno zahvaljujući ovoj deiatnosti. Naredba o obaveznom atestiranju proizvoda koji rade u atmosferi eksplozivnih smeša, sa serijom pratećin standarda sa neznatnim odstupanjima, u skladu je sa međunarodnom regulativom, a zapaženo je učešće naših stručnjaka u radu Međunarodne oroanizacije za standardizaciju u oblasti elektrotehnike EC, u Komitetu TC 31,električni uređaji za eKSplozioriu armosferu, gde naša zemlja drži, kako se to kaže, Sekretarijat potkomiteta SC 31J, klasifikacija zona opasnosti i zahtevi u odnosu na instalaciju. Ovde moramo istaći da je svakako najzaslužniji za ove rezultate prof. dr. Nsnad Marinović, koji je i sekretar ovog potkomiteta i jedini Jugosloven sa ovom funkcijom u IEC-u. Ovaj uspešan rad je primer kako treba shvatiti standardizaciju, od reda na istraživanju rezultata u obliku nacionalnog standarda do njegovoga plasiranja u međunarodni standard koji već unosi znanje i praksu stvorenu u našoj zemlji. Atesti izdati od S-iKomisije Saveznog zavoda za standardizaciju su priznati i od nekoliko evropskih zemalja na bilateralnoj osnovi Dez posebnog uključivanja Saveznog zavoda za standardizaciju u nacionalne sisteme atestirania tih zemalja, što samo potvrGuje napred izrečene ocene o ovom poslu. Treba posebno istaći da su i ovde način rada i primenjeni postupci u atestiranju pro izvoda išli ispred tek sada definisanih međunarodnih dokumenata.
Mašunarodna organizacija za standardizaciju !SO—IEC je prošle godine komplzstirala uputstva za sprovođenje sistoma atestiranja, a Evropska zajednica izdala seriju standarda EC 45 000 kojima su ove organizacije utvrdile način atestiranja proizvoda, izdavanja znaka saobraznosti preko treće strane i upravo definisaie sistem koji se već sprovodi kod nas u oblasti protiveksplozione zaštite. Na tim principimia SZS je nacionalna organizacija za atestiranje u Jugoslaviji i on jE formirao S-Komisiju za atestiranje proizvoda. Ovlašćena organizacija za ispitivanje je Institut za protivekplozionu zaštitu „Rade Končar”, „pojedinačna ispitivanja“, kako ih mi nazivamo, vrše sami proizvođači pod uslovom da imaju odobren sistem cbezbeđenja kvaliteta koji odobrava i kontroliše S-Komisija. Ovaj rad može da ohrabruje i opšte napcrs u oblasti jugoslovenske standardizacije jer, postoji pogrešno shvatanje da treba sa ovim poslom sačekati,mislim uopšte na posao standardizacije, dok privreda ne izađe iz krize, pa tek onda rešavati pitanja kvaliteta i standardizacije kao da jedna od ključnih dimenzija privredne krize nije upravo kvalitet i standardizacija. Zato u prilog ovoj tezi ističem rad na protiveksplozionoj zaštiti kao dokaz kako je moguće i u ovim uslovima preko standardizacije imati pristup i u Evropu i
u svet i biti konkurentan aktuelan sa svojim proizvodima. Jer ovde je kroz ovu aktivnost postignuto da je jugosolovenski predstavnik prisutan i u radu standardizacije EEZ u CENELEC-u kao sekretar potkomiteta IEC, po funkciji, što
ireba da bude preporuka našem većem angažovanju u radu međunarodnih organizacija za standardizaciju ISO — IEC.
Mislim da ne treba cbrazlagati od kojsa ie ovo značaja za tehnološki proces u ovoj oblasti.
Međutim, tehnički gledano to sa operativnog stanovišta nije dovoljno kada su u pitanju ostale obiasti standardizacije
pa onda treba ozbiljno razmišijati kako da postanemo deo evropskona sistema standardizacije, što nam svakako mora
biti cilj jer samo preuzimanje evropskih standarda ima i negativnih posledica. Moramo na svaki način nastojati da po-
stariemio član evropskog sistema standardizacije i da na njega utičemo preko radnih grupa, tehničkih komiteta, teh-
ničkih potkomiteta u oblasti ispitivanja i atestiranja. | pored političkih barijera koje za sada postoje mi se moramo za
ovo boriti. Naš ulazak u sistem evropske standardizacije može biti taktička strategija tehnološkog razvoja bez ikakvih
62
O _______ ___ _- _______ _____ U OU IL __OO U O o O O u O a EO a ——=—
; Standardizacija 1989./br. 7 — 12