JUS standardizacija
Tržište Evropske zajednice zahteva provereni nivo stalnog kvaliteta kroz: propise, standarde i organizacije za procenu saobraznosti; Odgovornost proizvođača za proizvod {eventualne štetne posledice) je izrazito naglašena i iskljčivo je na proizvođaču.
Bez obzira na (ne)ispunjavanje propisanih zahteva proizvođač je taj koji dokazuje da štetne posledice nisu izazvane njegovom krivicom.
Zemlje koje žele da se uključe u ove tokove moraju da slede puteve rada na evropskoj standardizaciji u nacionalnim standardizacijama, jer orijentacija na evropski standard je orijentacija na tehnološku budućnost i to treba da bude i naš put za otklanjanje tehničkih prepreka pri izvozu. A to znači da evropski standardi (kao tehnički dokumenti) treba da budu ne samo usvojeni i proglašeni već i primenjeni u proizvodnji.
Da bi se to realizovalo u preduzećima moramo imati funkcije za kvalitet i standardizaciju bez kojih nema organizovanog rada u ovoj oblasti.
Očigledno, internacionalizacijom tržišta kvalitet i standardizacija postaju strateško pitanje od najveće važnosti za svaku zemlju.
NOVA UPUTSTVA ZA IZRADU JUGOSLOVENSKIH STANDARDA
Pravila za uobličavanje i redigovanje jugoslovenskih standarda regulišu se uputstvima koja donosi direktor Saveznog zavoda za standardizaciju. Ova pravila se baziraju na međunarodnim smernicama i direktivama koje donose ISO i IEC. Zajednička direktiva IEC i ISO — Drafting and presentation of International Standards iz 1989. godine je u potpunosti preuzeta novim. JUS Uputstvom 1. — Uobličavanje i redigovanje jugoslovenskih standarda, a načini preuzimanja međunarodnih standarda u jugoslovenske standarde i označavanje stepena njihove usaglašenosti utvrđeni su u JUS Uputstvu 5 — Preuzimanje međunarodnih standarda. Glavne novine u novim pravilima za preuzimanje međunarodnih u jugoslovenske standarde su: 1) Oznaka jugoslovenskog standarda koji je identičan ili ekvivalentan međunarodnom standardu, sastoji se od oznake međunarodnog standarda ispred koje stoji JUS. Primer: JUS IEC 601—1. 2) Ako je standard prevod međunarodnog standarda, to se naglašava ispred teksta standarda.
3) U celom tekstu se zadržava pozivanje na međunarodne standarde, a u ,nacionalnom predgovoru” se daju podaci o jugoslovenskim standardima koje treba koristiti umesto citiranih međunarodnih standarda.
4). Svaki standard mora imati nacionalni predgovor u kome se navode sva potrebna objašnjenja u vezi s preuzimanjem međunarodnog standarda.
Uputstvo 5. predviđa i primenu međunarodnih standarda na engleskom jeziku za svrhe pozivanja u određenim jugoslo-
venskim standardima.
Sva ova pravila se odnose i na preuzimanje evropskih standarda koji se preuzimaju bilo zato što ne postoje međunarod-
ni standardi, ili zato što se daje prednost evropskom standardu.
Uputstva 1 i 5 mogu i treba da posluže za izradu pravila za uobličavanje i redigovanje internih standarda, odnosno za
preuzimanje standarda viših nivoa u intene.
AKTIVNOSTI U OKVIRU MEĐUNARODNE SARADNJE
1. Međunarodna konferencija o životnoj sredini — pitanje označavanja proizvoda. Konferencija je održana 5.i 6. jula 1990. godine u Zapadnom Berlinu. U svojstvu jugoslovenskog predstavnika učestvovao je mr Franja COHA, dipl. hem., samostalni savetnik u Saveznom zavodu za standardizaciju.
2. UN/ECE-WP 29/GRRF, Zasedanje eksperata za hodni sistem i kočenje održano je od 20. do 23. avgusta 1990. godine u Ženevi, a u svojstvu jugoslovenskog predstavnika učestvovao je prof. dr Čedomir DUBOKA, rukovodilac Instituta za motorna vozila Mašinskog fakulteta u Beogradu.
3. UN/ECE-WP/GRE, Zasedanje Grupe eksperata za svetlosno=ignalne uređaje održano je od 28. do 31. avgusta
1990. godine u Ženevi. U svojstvu jugoslovenskog predstavnika učestvovao je Edvin HOČEVAR, dipl. ing., rukovodilac laboratorije , Saturnus” iz Ljubljane.
4. Nacionalni tehnički komitet DIN — kuglaste slavine. Sastanak je održan 4. septembra 1990. godine u Frankfurtu. U svojstvu predstavnika Komisije za standarde iz oblasti cevnih zatvarača Saveznog zavoda za standardizaciju učes-
88
Standardizacija 1990./br. 7 — 9