JUS standardizacija

izvođači, uvoznici, izvoznici, investitori, potrošači, inspekcije) mogu neposredno, brzo i potpuno biti informisani o standardima za proizvode i usluge.

Inače, informacionodokumentacionu osnovu Saveznog zavoda za standardizaciju čine jugoslovenski standardi, teh nički propisi i ostale publikacije, koje izdaje i štampa Savezni zavod za standardizaciju, standardi međunarodnih organizacija za standardizaciju , standardi evropskih regionalnih organizacija, nacionalni standardi oko 60 zemalja, Direktive EEZ, strani katalozi, bilteni i druga literatura iz oblasti standardizacije.

U fondu Zavoda nalazi se oko 350 000 ovih dokumenata.

* * *

ZNAČAJ STANDARDIZACIJE U SISTEMU OBEZBEĐENJA KVALITETA Zoran MILIVOJEVIĆ, dipl. inž., pomoćnik direktora Saveznog zavoda za standardizaciju

— Standardizacija* je proces izbora rešenja i utvrđivanja primene tehničko ·tehnoloških normi i postupaka zasnovanih na proverenim rezultatima i dostignućima nauke, tehnike i praktičnog iskustva i na predviđanjima mogućih pozitivnih i negativnih efekata da bi se dobila rešenja koja moraju biti u skladu sa stepenom razvoja, politikom i ciljevima jedne zemlje, regiona ili sa međunarodnim zahtevima. U osnovi, ona je usmerena na smanjenje broja varijanti proizvoda i postupaka, na olakšavanje sporazumevanja, opštu ekonomičnost, bezbednost, zaštitu svih oblika interesa društva (zdravlja, života, životne sredine), uštedu energije, na zaštitu interesa potrošača, odbranu zemlje, odstranjivanje prepreka u trgovinskoj razmeni u zemlji i međunarodnom prometu, obezbeđenju nivoa društveno opravdanog kvaliteta i drugo. Praktično, sve ovo omogućava racionalizaciju i specijalizaciju u proizvodnji, unifikaciju i tipizaciju proizvoda.

Na području međunarodnih ekonomskih odnosa standardizacija je osnova za uklanjanje tehničkih i drugih barijera u prometu robe i usluga, a isto tako, ona je osnovni element za stvaranje međunarodnih sistema obezbeđerija kvaliteta i moćno sredstvo zaštite nacionalnih interesa u robnoj razmeni. —

— STANDARDIZACIJA:

— razvojni instrument okrenut tržištu

— +ržišno opredeljenje diktira odgovore na zahteve tržišta

— udovoljenje zahtevima potrošača i kupaca

— definisanje proizvoda koji će biti: pogodni za korišćenje, da ne proizvode štetne posledice (život i zdravlje, životna sredina, bezbednost . . . da zaštiti od štetnog uticaja pri upotrebi bilo kog tehničkog uređaja)

— obezbeđenje kvalitetnog proizvoda (standard prethodi — kvalitet je posledica)

— ispunjenje konkurentnih zahteva i da je međunarodno prohodna

ZAKLJUČNO:

Standardizacija (standardi) se ne mogu prilagođavati tehnološkom nivou proizvođača — već tehnologija standardima.

— Kvalitet i standardizacija, kao osnovni elementi proizvodnje, moraju da imaju određeno mesto i zadatke u ekonom skoj stabilizaciji zemlje i intenziviranju izvoza naših proizvoda. Jer, problemi uključivanja naše privrede u međunarodnu podelu rada, gledano sa aspekta standardizacije su, pre svega u obezbeđenju kvaliteta proizvoda koji se izvoze, u skladu sa zahtevima svetskog tržišta.

— Savremena standardizacija nije pravno+ehničko regulisanje kvaliteta već je postala kategorija preduzetništva, tehnološkog razvoja i tržišta.

Razvoj regionalne standardizacije Evropske zajednice je intenziviran potrebom razvoja sopstvenog tržišta i stvaranjem jedinstvene tehnološke osnove za brži protok robe i kapitala.

Evropska zajednica je dokumentom „Opšti pristup (Global approuch) definisala politiku Conformity Assesment procedures (, Postupke ocene saobraznosti”) kroz pravne propise, standardizaciju i različite oblike za procenu saobraznosfi sa propisima i standardima, što zajedno čini ključne elemente u sistemu obezbeđenja kvaliteta.

* ISO GUIDE 2/86 definiše standardizaciju u odnosu na stvarne ili potencijalne probleme kao aktivnost na uspostavljanju mogućnosti za zajedničku i višekratnu upotrebu, u cilju postizanja optimalnog stepena rada u datom kontekstu.

87

OI UL UC III UKLUVAKOA PWM UPSAKKAI UN U NIA RAK U SUKI TT ___-_________ _______ __ =

Standardizacija 1990./br. 7 — 9