Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

120 ЈОВ. ХАЏМИ-ВАСПЉЕВИЋ

Јечма има пролетњег и јесењег. Најбољи је јечам шесторед. Он се меље за хлеб, а употребљава се п за 306. Овас се даје стоци а где где и од њега се меси хлеб. Обичај је баш у богатим селима у овој области да се од свакога жита смеље по мало и умеси хлеб или друго какво тесто. Због тога се као хлеб једе чак и лимац и уров. ~

Просо се меље и употребљава за исхрану стоке зими. И уров се меље за стоку. Граор се меље само за овце и козе. | чисто земљорадничким селима, кад се сади вра, кад се полаже онопље за вршење, онда жене пробирају крупне класове пшенице и издвајају на страну да се то доцније „очува и извади зрно за семе.“ Тај се посао зове мтттење. — „Жене митев семе“ (Овче Поље) или, „ајде да измитимо за семе.“ Онда се двоји и чуканица, ражена слама за многе домаће потребе.

Провозна су ратарска средства у пољским селима; чешвери са канатама пли лоларама п колесник (двоколице), а у горњим планинским: колесник, сањке п влечке (влакови). Саставни делови кола ово су: предња п задња тркала, оске, пирајке, каплати, мождењаци, јест к, оплен, чеврме, грудњак, лисица, повозница, јарм (мождењак и полица) мушке и женске жегре, стремењак, заворња (чекер-чивија) пијавице, слупци, спице, канате, душеме, стојалце итд.

Випоградарство. У селима која се баве о земљорадњи главно је друго занимање виноградарство. Сем у Козјачкој страни винограда пма готово свуда по области. Најбољи випогради су у селима у подножјима Карадага (Матејча, Отља и др.), на Нагаричкој Заравни па на Овчем Пољу.

Сразмерно, виногради се у овој области добро обрађују. Они се прво почетком Марта грибају (одгрћу мотиком) па се онда хроје (режу) па се хопају па се онда праше п везују (ликом). У селима где нема јаког пољског рада, виногради се праше и по други пут. Они се п плеве, а с јесени загрђу. Виногради се копају дикељима а загрћу, одгрћу и праше копачима. Дикељи су будаци са два зупца. Копачи нису као они у Поморављу и јужној Моравској долини већ обратно, у врху су уски а у ушима штроки.

У кумановеским виноградима стара је лоза. Грожђа у њима има девет врста и то су : Нишевка, Бикбвина, Тпвешка, „Тис чина, Тамњанка, Реуљка, Дренк (Дреновница), Страцанка, Гавранка, Бело а Беглерче. Страцинку смо ми нашли само у кутлибишким виноградима. Најстарији је чокот нишевка и њега има најмање. Она је на далеко позната врста грожђа те је нећемо описивати. Она се у овој области ретко гмечи — муља. На Овчем Пољу од ње праве нарочито вино; одабере се цео и здрав грозд п наслаже у бачви плш великој