Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 128

Пошто се ливада окови и сено збере и однесе, мешнуу се пошке, запошни се ливада, да ничија стока не пасе.

Шума. Шуме у смислу ове речи у Краљевини Србији мало има у овој области; она се тамо још мање цени, те се и сатире а не подиже. Али од некога времена на овамо и она је, бар у неколико, заштићена. Сразмерно, шума се највише чува у Козјачкој страни и на Карадагу, а то с тога што је тамо има и као приватна својина. Највећа је шума у овој области у Карадагу и то највише и највеће (горе) има у атарима села: СОтраже, Белановца и Руђинца, за тиму Длшкој страни и у врху Козјака. У прва два краја господари су сада Арнаути. Они ту шуму експлоатишу и од ње живе. Штите је само у толико да је хришћани — Срби — не секу, него они сами; Срби је сада купују од њих.

Ранијих година и власт је држала многу шуму у овој области; то су мукаде у овој области. Она је у Карадагу готово половину горе експлоатисала. Зна се да су Матејчанци, Отљанци и становници других села све до пре 50 година плаћали власти годишње по две лире „на секиру“ и секли гору колико су могли. Зна се и то да су педесетих година прошлога века Орби из села Матејче имали 60 секира, из куће по човека, по секиру, и давали власти годишње по 120 лира таксе. Шума се у овој области, нарочито у хришћанским селима, сатире из корена; пошто се исече дрвеће вади се корен; то су тако зване пењуге и оне или се горе у селима или се носе у град на пазар; оне се продају на кола и јевтиније су од дрва са 40—909/..

Шума је у овој области махом лиснато дрво; у Карадагу је највише храст а у Козјачкој страни буква. И у једној и у другој има доста габра и клена. У атару села Враготурца и Пељинца има и смреке а другде је у Козјаку нема. Шума — дрво — продаје се у овој области највише у месту. Пољска села закупе преко лета шуме на кола и кад престане пољски посао иду те секу дрво и преносе га на својим колима.

Сад је дрво у овој области доста поскупело. Села у ужој околини Куманова добијају дрво из карадачких и козјачких страна; Овче Поље, где је највећа оскудица за дрво, и Кутлибешка села добијају га из Длшке и Живињске планине.

Руде. Верује се да има много руда, али их нико нарочито не тражи. Један Француз је вадио и носио нешто калаја из Вуксан-планине („Браство“ У, По Кумановској и Скопљанској околини, стр. 195).

ти

re.

уз 13

| |