Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 195

лама за вршење. Најбољи и најчвршћи коњи у овој области негују се у страцинским и кукличким селима, — разумемо кумановска. села око ових купа. У кумановским селима коњи се не употребљавају за шеглење; они су у овом крају ситни и мали.

На јахаће коње полажу у првом реду Арнаути па Срби у пољским селима.

У планинским селима коњ се употребљава највише за товар; то су коњи шоварници.

Из кумановских села. доста се и продају коњи. Трговину с њима — споменули смо — воде највише Цигани православне и мухамеданске вере.

У кумановским селима, сразмерно, много се негује магарац ; њега употребљавају за ношење товара и за јахање; употребљавају га више у пољским селима. Магарац се до пет, шест месеци старости зове Пуле; до године прле или прљак ако је мужјак, а прлица ако је женка.

Свиња у кумановским селима чува се само за домаћу потребу и то сада само у селима где нема Арнаута. Она се чува и по чифличким селима. То господаре и њихове ћехаје ништа није вређало. Саме чифчије и момци по чифлицима, чувају свиње за своју потребу. Тамо је свиња од домазлука званог крцуга, а последњих година примећује се овде онде и по која дунавка. Свиња се лети, дању, чува по пољу а ноћи у кочини. Вепрови се шкопе тек после годину дана или пре но што ће се затворити у кочини за гојење.

У овој области чува се нешто и бивола. Њих чувајуи Арнаути и Срби, али махом по селима у околини града Куманова или по чифлицима. И грађани чувају биволе и њима раде своју земљу. Раније је већа пажња обраћана биволу. — Док није саграђена жељезничка пруга до Солуна, кириџије (арабаџије) за Солун и друга места на југу радиле су махом с биволима.

У пољским селима у.овој области највећа се пажња, обраћа на вола и овцу. Во је најпотребнији за орање, а овца за храну и одећу. У целој области на ораћним воловима врше се преко године читави обреди. Видели смо да се ораћни волови, и у ошште ораћа стока (често се оре биволима и кравама) чува и у кући, под истим кровом где кућани живе и спавају. Ошелне се краве чувају такође са ораћим воловима за јаслама. Оне се воде; кад се теле пази се да крава не поједе пометину (кошуљицу); телад сише обично четири месеца, па се одључи. Телеје до године дана, потом је Јунче па бик док се не кука, а после тога је јунац и вол. Богатији сељаци остављају нарочитог бика за своје краве. Имена волова и крава обично су: сивоња, јеленко, караја,

жутко, белча и т. д. Лична имена мало се дају стоци у овој области.