Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

126 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

Друга група стоке зове се пашићна стока п она се чува у неким селима код куће а у неким на трлима код оваца. У селима где се чува код куће ту стоку пасе, махом, селски говедар. Ових говедара има по богатим селима где кућани раде пољске послове; а стоку чува често ко и од кућана.

И крупна и ситна стока која се не музе шаље се често у планину на чување. Пређе је тако слата у планину Црвену Јабуку у Кривопаланачкој Области, а у последње време шаље се у кумановска планинска села. Овце се дају у планину само после Петров дана, по замеравању.

Овце су у кумановским селима врло добре расе и млечне су; пајбоље су у овој области на Овчем Пољу. Тврди се да су овце на Овчем Пољу најбоље у опште на Балканском Полуострву. Влашке овце у овој области немогу се ни из далека мерити са жумановским. Најскупље пак овцеу овој области су мургашке. Вуна је у кумановеских оваца руда — мека.

По именима оне се разликују на: калеша, рогуша, црнка, керемидлика итд. Тако се исто зову и овнови; ових пма највише жарабаша.

Овце се почињу јагњити од Божића. Први се, рани, јагањци обично остављају за домазлк и зову се, доцпије, штљемсиња ; Арнаути шиљеже зову шелег. Шиљеже је свако јагње годшшњаче. Откако се ојагњи (и за јагње се тако каже) па док се овце не почну поново јагњити, свако се јагње зове јагњетом. А откад почну стизати други јагањци лањско се јагње почиње звати шиљежетом, и тако се зове све док не напуни две године и не почне мркаши овце. Шпљежетом многи зову јагње откако се остриже о Св. Илији; откад, пак, шиљежад почне мркати овце зову се овновима. Има шиљежади која почињу „мркати“ (управо само зарипивати) овце и пре две године старости, и она се зову #Oпилцима = копиле, копилче.

Позни се јагањци зову сугариња (сугаре), сисанчики ; за овцу која се ојагњи позно каже се: осугарила се. Јагањци се не кољу нити продају до ЊЂурђева дана.

Арнаути, а и Срби у многим арнаутским селима трогодишњег овна у пуној његовој снази зову огит. Овнови који воде стадо зову се ћосеми. Они обично носе звона. У селима према Прешевској Казви виђају се и овнови вештачки усправљених и увртених рогова пи они се зову прћани. — Рогови у тих овнова, док су још јагањци од три месеца на даље, усправљују се и уврћу с помоћу дрвета и канапа.

Овпови који се остављају за запаш зову се празови. Овнови се кукају обично у трећој години. Позни женски јагањци, сугариња, зову се доцније свиске п оне се немркају кад пи остале овце већ доцније.