Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ОМ УТО ТА С АРА С РУБИШ ЈА. 12

Споменули смо да се и ситна стока шаље у планинска села на зимовину п летину. Чувари шиљежади у планинама узимају за чување вуну са њих и то им је награда. Ако је који брав угинуо штета је сопственикова. А на крупну стоку: коње и јунце, плаћало се од главе по 4 а сада по 6—7 гроша годишње. За чување оваца плаћају чувари сопственицима јер се они користе млеком. Чувар који је музао овце у планини кад их с јесени дотера сопственику донесе за сваку овцу по две до три оке бијена сира. Овај је сир нарочите врсте и зове се жсушо смирење; оно се у Куманову много продаје и носи се и у друге градове.

Ну сваке године све се мање шаље стока у планину. — Раније су је слали у планину само они који су је имали доста. Она код куће чува се у неким селима код кућа,лау некима изван села, на шрлима.

На Овчем Пољу се и зими чува стока ван села у колибама. У том крају ове области још у време вршидбе оврши се неколико вра(х)а код колибе за стоку, за сламу и храну за овце; тамо се носи и сено. Овчар код оваца у колибама бива који од задругара или, ако таквог нема или неможе због других послова, узима се овчар с платом. У том крају ове области лети се стока, често, држи на бачилима. Бачила у тим селима стоје стално по неколико година на истом месту; у Овче-пољским селима су стална бачила. Она се праве на целини, ледини; свако је бачило за себе и припада једној породици. Она се и праве само на сопственом земљишту. Само се браћа и блиски сродници могу да саставе и држе заједничко бачило. На бачилу се држе овце од СОпасова до Петрова дана и музе се за то време по шри пуша на дан. На заједничким бачилима млеко узимају задругари редом према броју својих оваца и то се зове замеравање — „замерав се.“ Тако се каже за. задругаре који, сјединив своје овце, заједнички држе бачило то јест од млека које се почне добивати од ових оваца прво ће узети 100 ведра задругар који има 100 оваца, па онда 80 ведра који има 80 оваца и т. д. док сваки, ако'има њих више, не узме по онолико ведра млека колико је оваца увео у заједницу на бачилу. То се ради до Петрова дана. Пошто се тако сви задругари изређају онда ће сваки мусти своје овце све до јесени док се не одвоје и врате свака у своје колибе, односно трла. Од Петрова дана до Велике Госпођине овце се музу два пута дневно. Као што се музе, и бачи се редом и то се чини на самом бачилу. Пре но што се овце дотерају на бачило тамо ће се од куће однети посуђе што је потребно за бачење као: котао, врчве, ведра, ћупови, ђувечи (за кисело млеко и сир), цедила, торбе и сито за цеђење, куке (ченгели), бучка, бутињ, качиња за сир п урду и друге потребе. Тај посао врше жене, редуше искључиво за бачила. Редуша би сваког јутра по хладовини рано одлазила на ба-

~

с еквећ = aaa a O i