Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

128 Ј0В. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

чила и у вече би се враћала. Има случајева да једна од кућаница избачи све млеко; дешава се да п људи баче. Од добивена млека избачиће се сир, масло и урда. Сира има свега две врсте: бијено и небијено сирење. Урда се добија, кад се остатак од млека које је сирено па процеђено — ивик — прокува и процеди.

____Ранијих година с јесени а сада с пролећа стока се двоји за продаву п за домазлк. Одвојена стока за приплод задржава се у овчепољским селима на тшрлима, бачилима пи тамо проводи зиму или се шаље у планину. То двојење с јесени и слање у трла зове се зимница (двоји се стока за зимницу).

Тачно 9-ог Маја ључе се јагањци и до тога се дана острижу све овце. Грех је ако после тога дана остану овце нестрижене; стрижу се обично у чешвршак и субошу и то у данима између СОпасов дана и Духова. У друге дане никако неваља стрићи овце. Кад кад стрижу се и пред сам Спасов дан Стрижење се обавља на нарочити начин; зато се прави молба. — Сазову се сви стрижачи из села, данас код једнога сутра код другога домаћина, и стрижу се овце. Пошто се сврши стрижење, стрижачи доносе ведро пуно воде у које се метне један зелен клас жита и један струк коприве. Најпре стрижачи оперу у ведру ножице затим руке па се од онога зеленог класа и струка коприве направи кишка и њоме се прскају овце оном водом из ведра, пуца се преко њих из пиштоља и баца се за њима пепео. Тога дана никако се несме дати овцама воде с тога што су биле уморне од копрцања док су им биле ноге везане за време стрижења.

Од двадесетак година на овамо почињу се с овцама насељавати у овој области Власи — Куцофласи — (тако их зову у козјачким селима). Ови Власи чувају овце у великим стадима по 2—4000 брава. Зиму проводе у селима а лети пасу стада по планинама у Кривопаланачкој п Прешевској Области. У кумановским селима зимују Власи у Кутлибегу, Макрешу, Бајловцу (у Блатцу), Пројевцу и Доброшану. У неким од тих села они већ купују имање п стално се настањују. У Отрезовцу је Влах напустио чување оваца и држи хан. Њихове овце стрижу се два пута годишње. Млеко од оваца продају сирарима из Солуна који га на бачилима у планинама израђују у сиреве.

Главне су сточне болести у овој области, за коња: боли га срце ; тада га пребацују капом са два прста и проводе око цркве; за вола: садрље у устима; секу их ножицама. Во се надима — „надимаја се“. Противу тога даје му се трава прошока; чим му ту траву даду јуре га по по сата. Вола погађа п прострел.

Овца жрвљосује — жрвљосала.