Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

= ЈУНА СТАРА СРБИЈА 129

Свиња и биво пате од грлице; противу тога их пеку у грлу усијаним гвожђем. |

Свиларство. Свилена буба мало се негује у кумановским селима. Она се одавно рани али само у овчепољским и арнаутским селима и није се то занимање распрострло и на друга пољска села. У планинским селима свилена буба је и непозната. Пољска села купују свилу на Овчем Пољу.

Тим се послом — „рањење бубе“ — занима само женскиње. Из „кожурци“ (арнаутски финици) — чаура очи

се свила и после се тка за разне домаће потребе. У чаршији се продаје махом само у чаури.

Пчеларство. Пчела се у овој области доста чува и негује. Готово свака средњег стања кућа има шрмке, а има кућа и у пољским селима које имају по 20—950 трмки, кошница. Кошница је плетена од беле лозе или врбова прута и олепљена је с поља говеђом балегом. Главна пчела зове се митпорка ; тако се зове и трава којом се кади рој кад се цепа, од маторке — матице. Е

Пчеларством се баве нарочито планинска села. У козјачким селима има кућа које имају по 100—120 кошница. Тамо има људи који се занимају збирањем. куповањем воска, и зову се воскари. Пчела се негује и мед се топи на врло примитиван начин. Скуп сатова зове се саће а сваки се за себе зове сала.

У козјачким селима гледали смо макаре, справу којом се из вошшина — остатак од меда — вади даље восак који вешти људи мешају са смолом и брашном и носе те продају као прави восак.

Арегатовање. Многи од становника планинских села, са оскудице оралије и због слабога свога стања, неможе се бавити ни о земљорадњи ни о сточарству те иде у аргатше, у „жешваре“ им „вршаме“ по пољским селима и по чифлицима чак у скопљанској, тетовској и дебранској области. То је занимање планинскога становништва од старине. Наимање у аргате има своју читаву процедуру. Господари чифлика (Турци или Срби) или иначе богати људи привредници који своје имање обрађују момцима, знају колико им, од прилике, треба раденика за жетву и вршидбу те још преко зиме узму себи поверенике из планинских села и с њима се погоде да им ови доведу колико треба аргата, и по коју цену, Ти се повереници зову драгоманшма. Оваки господар имања. има по једнога драгомана. И сами ти драгомани имају по нешто пара а и уговоре се са господаром о надници артата и још преко зиме узму по једну четвртину или трећину од целокупне суме коју износе аргатске наднице. Онда, дра-

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА : 9