Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

130 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

гоман зађе по планинским селима и погоди се са аргатима о надницама и капарише их. Кад буде време жетви драгоман дође са оноликим бројем аргата за који се погодио п остане на имању док се жетва не сврши и снопље не здене. Онда са свима својим радницима иде натраг у планину и сваки својој кући. По том изађе спахија (закупник десетине) извади десетак и настане време вршидбе. У пољским селима почиње се вршити Августа месеца. За вршење треба мање аргата, и онда опет дође драгоман са онолико њих за колико је погођен и сврши вршидбу. Тада драгоман прими и остатак што му припада на име наднице и одводи аргате „свакога својој кући. — Господар имања код кога су овиаргати радили нема никакву мешавину са њима. Он се обрачунава само са својим драгоманом и њега се ништа даље не тиче. А са аргатима се обрачунава само драгоман. Наднице ових аргата нису велике. За последњих 50 година варирале су од 4—8 гроша рачунајући једно на друго и мушко и женско. Уз то аргати добијају од господара имања и храну и квартир; ту се перу и кад се због рђавог времена не ради женскиње ради своје ручне послове а храни се бесплатно. А. у празничним данима, кад се неради, аргати добијају храну бесплатно а надницу не.

У ове аргате иду највише девојке и момци. А иду и младе жене и млади ожењени људи. Многи аргатују по 20 година узастопце и све под једним драгоманом п код једнога господара. Њих бива по 80—120 душа под једним драгоманом. Драгомани Јаћтим и Јован из села Дрен'ка доводили су Старом Иконому Димитрију по 80—100 аргата.

При поласку свом на аргатовање они понесу од својих кућа из планина преобуке за месец, месец и по дана, стојаћно руво, обуло п друго што им треба. Они воде за собом читав караван и стално се настањују на чифлику на којем ће радити. На ради с рада, обично за време жетве, ови аргати иду у групи, још чешће у редовима, по три четири у ред са гајдама и другим свиралама на челу певајући лепе песме и поскочице.

Последњих година ових је аргата све мање јер погодбе за њих постају све теже због злосретне националне борбе између разнородних и једнородних елемената у овој области.

Али с обзиром на неморал који се последњих 30 година почео све то више ширити у ових аргата — где год дођу у додир с Турцима и Арнаутима — и боље је што се с том врстом печалбе и занимања готово престало. Иначе се сироти Турци и Арнаути жене тим аргаткама и на тај их начин помухамедањују. — Само из села Црвенога Града у Прешевској Области има до сада живих 100 помухамедањених дево“ јака и жена. А само некакав Рајим, Арнаутин из села Мутолова у овој области, има за жене 4 Орпкиње. Од аргатака по 20—980