Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 131

остаје сваке године за Турке и Арнауте. Овима ступање у брак са СОрпкињама доприноси ту олакшицу што не служе војску. Чифличке ћехаје почеле су последњих година сами одлазити у планинска села п бирати најлешше девојке за аргатке.

Гурбетлук. Као четврто главно занимање у овој области је гурбетшлк. Велики део становништва сиротних села иде у печаловину; највише иду становници козјачких села. У последње време, откако се задруга почела нагло распадати, у печаловину иду и пољци. Просечно, на овај посао иде тодишње из ове области по 3—4000 мушких глава. Иде се с пролећа а с јесени се враћа кућама. Из ове области иду највише у Румунију, у Орбију, Аустро-Угарску па у Бугарску. Свуда раде највише грубе послове; у Румунији су земљорадници на закупничким имањима, у Србији и Бугарској су баштовани, а у Аустро-Угарској грађевинари и радници на путовима.

Арнаути и Цигани никуда не иду од кућа. Први притискују хришћанска имања и баве се највише о земљорадњи и горосечи, а Цигани — православни и мухамеданци — баве се трговином с коњима и ситном стоком и ковачким занатом.

Занати. Доста се становништва у овој области бави разноврсним занатима. Оно што се бави занатом у граду Куманову махом напушта село и остаје у граду. Највише се сељака бави у граду пекарством па механџилуком. У селима ове области има доста ханова — механа — и механџије су готово сами сељаци. Тај им је посао често споредан али су и њиме доста заузети. Пре две године у овој области био је механџија само један странац и то Влах, досељеник у село Отрезовце. Године 1898 механџије у селу Кокошињу и Живињу били су Грци. Овим послом баве се Орби и из других градова и села других каза. Године 1898 био је механџија у селу Орашцу Н. Н. Велешанац и ми смо у његовој „механи“ морали преданити готово цео дан!

(Сеоско становништво бави се још о коларском, качарском, зидарском, терзијском, мутавџијском занату и каменарством и ваљавичарством. Највише има зидара и они су махом сви из козјачких села. Качара има у селу Живињу и они иду по целој области и раде тај занат. Каменараца има у селима Ораху, Руђинцу, Макрешу, Канареву, Облавцу и Орашцу. Они израђују камен махом за целу област, а носе га и у Окопље. Калајџија има у Кегњану, и они иду такође по делој области и раде. Планинско становништво бави се израдом разних дрвених алата: разбоја и све што узањ треба, кола, рала, јармова, ковчега, вила, др. жаља и друго. Многе занатлије иду с алатом у куће где

uma a |

dy)

арену ет рам Ри

путне —

Зав ==