Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ПО 108. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

до 1302, цара Стефана Душана из године 13586 ит. л., видимо да су села Лојане, Нарча, Шрешево, Извор. Руђинце, Глаосња, Слупчане, Алашевце по т. д. у којима данас, и од 100 година на овамо, живе сами Арнаути. поклањата разним црквама и манастирима; у самим тим селима постојале су саме цркве и манастири. Из тога излази да у том времену у тим селима нису становали Арнаути већ Срби. У поменутим повељама, даље, сва су имена и других географских објеката у овом крају области чисто српска као: Слупчански дел, Беловодички Поток, Долна Клепала, Добри шор, Ругижеја, Градин дел, Црни врх, Вилско, Островице, Грбава Крушка, Честа 1 умништа, Новица Гора. Царичина река, Орлов дел, Водичникова 1Г лава, 1'л6б0к“ Дол, Јестребова Глава, Просеченик п тако даље."

Да су се, даље, Арнаути населили у овим селима. на место исељених Срба види се и из њихових традиција о томе. И ако су локалне и знају само за своје сеоске фисове (три) по тим традицијама најпре се у кумановека села доселило свега три фиса, па се које од њих, које придоламсељем из 1 њиланске п Прешевске Фазе намножило до броја којега данас има. Прва три фиса населиле су саме турске власти и, колико се у традицијама може назрети, они су били из скадарских страна и у старој својој постојбини били су Хришћани (по једнима православне по другима католичке вере) па су примили мухамедову веру и султан им овде дао земљу. Та се три фиса населила овде још пре „триста“ година, још кад су Немци (а по другима Латини) држали ову земљу !

Ово је пример колонизирања Арнаута. Колонизирањем населили су Арнаути и село Длегу им то 1829 године. — Те је године екопљански Авзи-паша, због буне у Дебру, преселио отуда многе арнаутске породице и њих 28 населио у селу Длги на западу од Овчега Поља. Отуда је ово село чисто арнаутско у сред српеког живља. |

Нема сумње да се оним арнаутским традицијама

96 Mon. Serbica, 57—05, 94. 97 Mon. Serbica, 94.

do i