Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 181

горе прича о догађајима 1689 и 1690 године M O догађајима у првој четвртини ХУШ века кад је немачка војска са српским устаницима била поново за: узела и данашњу Кумановску Казу па је Турска поново повратила под своју власт.

Видећемо да се ова арнаутска причања потпуно поклапају са српским предањима о Буни и Големој Сабљи.

Продирањем, Арнаути су се у кумановеска села досељавали највише из Прешевске Области. Ово продирање арнаута, поступно заузимање терена на коме су Орби живели, ишло је у два правца.

Једни су продирали из Прешевеске Области а дру ги преко гњиланског Карадага. Они из Прешевске Области јаче су и раније продрли у Кумановску Казу границом те две казе. вододелницом, у правцу југоистока, а они из карадачких села спорије су продирали. Они нису могли лако продирати и с тога што су сеу селима на тој страни до скора, до пре 60—70 година, налазили велики турски чифлици.

(С тога су Арнаути из Прешевске Области ранијих година продирали у Кумановску Област у правцу запада, источним венцем Карадага. У та су горња карадачка села продирали Арнаути и преко Скопља и Качаника из гостиварских и шарских предела. Ни једни ни другн нису се одмах могли спуштати у пољска села (Матејчу, Отљу. Оризаре, Липково, Опаје и др) у којима су живели Срби. Тако, једна од првих и најљућих арнаутских породица из Прешева, Шеовци, захватила је била у овој области села у подножју Карадага (Лојане, Слупчане пи Матејчу), а у пољска села продрла је само у Табановце па је се, у току времена, у томе продирању истрошила и сада ограничила само на Табановцу.

Ово све спомињемо о продирању Арнаута у ХУШ веку у времену њихова досељења, а о њиховом продирању у ХТХ веку и ономе последњих година имамо и писаних докумената; то знамо и видимо и из садашњега начина продирања.