Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

182 JOB. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

Још има живих старих људи у овој области који памте кад је било Срба, и то више Срба но Арнаута у селима : Слупчану, Лојану, Руђинцу, Опају, Лопату, Ропаљцу и Виштици, а данас у тим селима нема више ни једнога српскога дома. У самом селу Глажњи у врху Карадага било је Срба све до почетка XIX neka, па се разбегли отуда. — Старе српске породице у граду Куманову, Глажењеви и Баба-Давкини, доселили су се у град из овога села још пре „сто двајес“ година;

Породица Вацеви (сада у Куманову) доселила се из села Брезе најпре у село Бедиње, још пре 120 година, па одатле у град Куманово;

Породица Рикачови (Петко и Васиљ) старином су из села Лопапа у коме давно већ нема ни једне српске душе;

Породица Лојанчеви (Трајан) доселила се у град пре 80 година из села Лојана, у коме такође давно нема ни једне српске куће; и тако даље. и т. JI.

У селу Матшејчи до пре 60—80 година било је више српских но арнаутских домова. Из тога села. почели су у град и по другим селима бежати Срби још од пре 100 година на овамо. Стара породица у Куманову Муфтијинци из овога је се села још пре 100 година доселила у град. Матејчана чифчија п становника има у неколико пољских села. 1857 године у овом је селу било 27 домова који су само Светог Николу славили. Раније смо споменули како је из Матејче до пре 50 година 120 српеких секира- секло у Матејачкој планини. До пре 30 година у овом је селу било преко 50 српских домова а сада има свега S и то њих седам Cy чифчије и момци у Арнаута. Видећемо (ТУ одељ.) да од свих њих само породица Радеваца има своје имање.

Села Оризаре п Ваксинце све до пре 60 година била су по становништву пола српска пола арнаушска; шта више незна се дали Срба није било више. А сада у тим селима нема ни једнога српскога дома. Из харачкога списка из године 1868 види се да су Срби из Оризара плаћали 1817, а они из Ваксинца