Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

10 јов. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

каменова и тако се остави у води три дана и две ноћи, да се кисне. Сваки ћурчија има своје место на Вади за кисњење кожа. Трећега дана извади се кожа из Ваде носи се кући и тамо се саршшише на косу. Онда се на ножу који је у виду косе истружу остатци од меса који су за три дана иструлели у води и кожа се очисти. Тако саршисана кожа меће се у штаву. У штаву се кожа меће у нарочитој каци. Bypчијска је каца у облику чабра само што је у ње дно уско а уста широка и што је велика за 5—6 чаброва. Штава се прави од шшеничних мекиња, соли и воде. У кацу која може сабрати 2—9300 литара воде метне се 40—50 литара воде, 10—15 кила мекиња и 10—15 кила соли. Онда се слажу коже у каци. Ухвати се кожа за половину па се преврне тако, да вуна дође унутра а да коже дођу једна на другу; кожа на кожу, докле се каца не напуни и штава не прелива преко кожа. При слагању кожа, треба се старати да мекиње дођу међу коже и ту да се задржавају. У штави се коже држе лети 25 а позне јесени до 30 дана. Свакога пак дана два пута се, јутром и вечером, меша штава. — Засуче мајстор руке и рукама једнако притискује једну страну кожа, затим другу, па трећу, па четврту. То се ради због тога да би се мекиње мешале и што више се утиснуле међу коже да се ове што боље уштаве.

Да ли је кожа уштавена познаје се по вуни; ако се ова не чупа, кожа је уштавена. Кад је већ кожа уштављена, извади се из штаве, истресе се (од штаве) и ређа се по трави или даскама да се суши. Пошто су коже исушене онда се наново стружу п тај се посао зове сшругање. Попрскају се мало водом још у вече и наслажу се једна на другу да одвугну па се онда у јутру на истој оној коси стружу од штаве. Пошто је овако истругана, кожа се пердашти — извлаче јој се крајеви, развлачи се и исправљају јој се ивице. Тад је тек кожа готова за кројење.

Друге се коже мало друкчије штаве.

Алат ћурчијски врло је прост. Он се састоји из хжосе, калавалаа, чешља, каце, крбле, ножа п ножица. Коса п калават зове се справа којом се кожа чисти од остатака меса па њој и којом се, кад се из штаве извади, струже. Чешаљ је обичан и од дрвета са дугачким зупцима. Њиме се чешља вуна па кожи. Нож је од прилике као обућарски нож; ножице су коване, — жовачке — као оне за стрижење оваца.

Од овчје се коже праве у Куманову хожуси (кожу), тшатпанари (јелеци), рукавице, а ретко п шозлуци.

Неке су ћурчије у последње време пробале да боје кожу за шарање, али без успеха.

Мутавџијски занат. И овај је занат добро заступљен у Кумапову. Има 19 радионица. Ма да је Врање до 1878