Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 11

године било место у којем је мутавџијски занат био на

врхунцу и све до разграничавања Србије и Турске по Берлинском уговору било у најживљем додиру са Кумановом, потребе Куманова и околине му подмиривале су само КУ мановске мутавџије. У Куманову је највише израђивано врећа, затим торба, покроваца за стоку и бисага. Откако је Куманово везано са Солуном жељезницом, вреће се доносе највише из Солуна, те се у Куманову сада врло мало израђују. Мутавџије преду козину. Ова се добија највише из Карадага. Она се купује у Куманову по 7—10 гроша ока. Различита јој је цена по бојама.

Најпре се козина треби. То је одвајање по разним 60јама, затим се меће од сицим где се разбија да се увласт, одвоји свака длака са себе. Оиџим се састоји из 4 врпце везане о камџију а другим крајем утврђене за земљу. Разбијена козина завија се у кудељице и меће се у мешину увије се у кожу —. На мешини се налази кука и врца.

Место, на којем један радник извлачи жице зове се мегдан. Алал мутавџијски је овај: јорган, усукано уже којим се обрће чарк. Јорган се провлачи преко бубрега п помоћу њега. обрће св чарк Кологач су три бурме кроз које се провлачи жица. Ташма се зове гвоздена справа на другом крају мегдана. На ташми је персем; кроз једну и другу справу провлачи се жица те се сукач (раденик) враћа натраг.

Жицом се зове оно што сукач од једнога до другога, краја извуче. Две жице чине конац и то је док се мегданом пређе тамо и овамо.

За дан се испреде 200—250 конаца. Онда се моша у клупме. (Са клупчета се снове на разбоју.

Ако се хоће да се пређа боји развућиће се на колце, па ће се тек на бојењу смотати у клупче, Боје су обично алева, пембе („роза“) морава пи жуша.

Саставни су делови разбоја: ноге (две), чап (два) клин, мрит, џуција (у њој су нити), чимпир, талченићк (клин који држи џуџију); листик, што држи пређу да се нити рашири нити сшесни; зишмишир, што казује зев кроз који треба провући џа на коме је пређа. Џа је као дебели штап зј, м. дугачак и на њему се памота пређа за ткање; чибук, на коме се почиње сновати; тараж са зупцима за збијање ткива; крено, вратило; зербало, округло дрво дуже од једнога метра које показује зев, итд.

Израђују се мушави (покровци) торбе, вреће, бисаге, ђебре, саралпаш итд.

Патуимјеки занала. После Ћурчијског и мутавџијског заната најважнији је занат до пре 20 година био папуџијски. Од тог времена на овамо овај се занат претворио у обућарски и зове се кондураџиски или кондраџиски. Сад сви