Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

12 Јов. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

у Куманову ради обућа само од израђених кожа у Европи. Напред смо споменули да је у Куманово до пре 30 година доношена обућа од израђених кожа из Скопља MH Врања. Први кумановац који је научио и после у Куманову први радио обућарски занат био је Илија Поповић, доцније поп Илија Поповаћ. Онје 1872 године овај занат изучио у Врању у Миљка Крстића; те исте године изучио је обућарски занат у Илије у Куман-ву Риста Младеновић Дошљак, родом врањанад и отворио по том обућарску радњу у Куманову. То је била друга обућарска радња. Године 1874. отворили су трећу обућарску радњу у Куманову Коста Цепоус из Врања са братом Тасом. -

После Српско-турских ратова 1876—1878 године настапило се у Куманову и неколико Турака из Врања — мухаџера — који су се у свом месту бавили обућарским занатом, и тај су занат почели радити и у Куманову. Сада обућарски занат у Куманову ради доста Турака, и онп се придржавају свих одредаба у еснафу пи подносе све еснафске терете као и хришћани. -

Сад има у Куманову свега две радње у којима се може израђивати папуџијска обућа и то само по поруџбини. Папуџијску обућу нико више не носи у Куманову.

Папуџијски је алат овај; столица троножица ниска; шезјав, (пањ на три ноге); игла од тела ; шило, подвал (кајиш што се држи.на коленима кад се шије); џшлде, што се држи међу коленима кад се шије, — у њему је кожа која се шије; мушта од туча којом се исчукују ђонови да се про. шире; дрвена мушлаа за углађивање ђонова; чекеџек, којим се обућа навлачи на калуп; хондурумата или каштикмах, којим се обућа обрће на лице па се навлачи на калуп; бичкија крива и права; ножеви, којима се кроји; хрушум који се ставља на кожу кад се укројава; напрсшак од ђона који се меће на мали прст кад се кроји; левјер, којим се истерује држ или нос од еменије; хојлуж, кајиш којим се оптачу ивице на еменијама; олтан, бајкука, чатија итд.

Обуће се разликују на еменије црне и црвене, кондуре, лапчипе, осенске кондуре са окцима п кордељима. По величини разликују се на кабабатал (највећа), батал (велика) рузјер (мило мање), ортајак (још мање) онпкијашар (за двапаестогодишње дете) онјашар за десетогодишње дете) итд.

Калупи за ове обуће су од букова дрвета; разликују се на калупе са врховима за еменије пи без врхова за шијене кондуре.

Кујунџијски замала. Овај је занат први донео у Куманово Хане Отојилко Деспотовић м то око тридесете године у прошлом столећу. Он је изучио занат у Велесу, и пре њега израде кујупџијске допошене су из Велеса и Скопља