Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА“ СРБИЈА 13

Све до 1860 године у Куманову је израђивано само ковано сребро (ливено), а никако срма (жица сребрна). СОрму су у Куманово донели Власи из Битоља и Крушева којих је било у Куманову после Хаџ '-Отојилка па 10—15 радњи.

Од ковалога (ливенога) сребра израђивано је у Куманову: пафте, игле топузлије, ђердани, паласке, енаме (ва тескере и друге ситне белешке) дршке јатагана, пиштоља, ножева, прстење, пилиња (накит за кошуље на прсима), путири, крстови, зарфови, окови на иконама, моштима, јеванђељима, кадионице, шандани, звезде, дискоси и друго.

(Све се ове ствари израђују и у Куманову и од срме, али то тек од 40 година на овамо. Срма је доношена у Куманово готова и то из Битоља и Скопља.

Од кумановаца ради сада у Куманову овај занат само један мајстор; други су сви Власи и стравци, и има их 8—10 радионица

Алат је за овај занат у главноме овај: тезјаф, то је низак сто за којим се ради; чекић; сирш, плоча која се подмеће испод погу; срмокеш, ситпа решетка којом се извлаче жице од истопљенога сребра; шенаље, опасано ужетом ; тела, у што се сипа истопљено сребро; поше, лончић у коме се топи сребро.

Истопљено сребро сипа се у сгешш па се онда чекићем удара и тиме извлачи. Извлачи се тако до једнога аршина дужине, па се онда с помоћу сирша и енаља извлачи у жице.

Кад се сребро меће у калупе зове се да се дукшише, а радња се зове дукилишување.

Даљи је алат: каргабурнија (кљеште), шашкабурнија

(тупе ножице); пешиње пили конокео ; клати, справа за хватање .

и стезање калупа; калеми, справа, ва шарање по сребру. Они су од гвожђа и има их неколико врота: каље, умља, талтилио, перо, олук и равни други. Чуканела, од гвожђа као наших 5 динара; њоме се удара по калемшма; цванга, тако се зову олуди који се издубе калемима; фрча, за испирање сребра; шасови за бељење итд.

Абацијеки занала. И ово је један од најстаријих заната у Куманову. И овај занат раде само хришћани. Његове су уредбе исте као и у ћурчијскога заната. Абаџијских радионица има у Куманову 37 и оне су готово све груписане. Више од половине абаџијских радионица налазе се у новопросеченој улици „испод моста,“ у Јашар-беговим дућанима. Више од једне четвртине налази се на Соларском пазару до Ћурчи-хапа.

Сукно за израду хаљина ради се у самом Куманову. Њега израђују вредне жене у Куманову. Нешто се сукна доноси и са страпе, али је оно труло и слабо. Оно се зове аба им доноси се пајвише из јужних градова у Турској. Од