Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

14. ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

абе праве одело махом Турци и Арнаути, који неполажу много на трајност него на привремену потребу.

По аби и занат се овај зове абаџијски. Овај занат још цвета у Куманову и ако су се кумановски грађани почели одевати модерно, европским „френским“ оделом.

Терзијски заната И овај је занат доста заступљен у Куманову. У терзијски еснаф спадају они који шију платно, алаџу, китајку, чоју и разноврсну свилу. Они се у Куманову зову највише бели терзије, за разлику од терзија које шију сукно, и које у Србији и онамо зову абаџијама. Ну у последње време овај занат слаби у Куманову. На место њега развија се женски кројачки занат, који за женскиње израђује релативно модерне хаљине и који се зове општим именом френк-терзије, у последње време шнајдерке. До пре неколико година френк-терзије су били кројачи и мушкога H женскога одела. — У већини градова у Турској у које продире модерна женска хаљина кројачи мушкога билисуу исто време и кројачи женскога одела. -

У Куманову је тај занат распростро највише Ташко Барду, Влах из Крушева, потоњи протојереј у Куманову.

У Куманову је и најсиротније женскиње изоставило шалваре, „гаће“, и носи сукњу и друге „модерне“ горње хаљине. (С тога су и терзије почеле да се баве тим новим занатом. Данас за сиротно женскиње терзије, како тако, шију пи модерне хаљине. Сваки терзија данас има машину и нико више не шије „на руке.“ И старога кроја хаљине: јелеке, минтане и друго шију сада терзије на машини. Сваки од њих има бар по једну ручну машину.

Тервијске су радионице растркане. У терзијски су се занат рачунали и срмакеши. То су биле терзије које су радиле чојане и свилене хаљине везене свилом и златом или сребром. Те су хаљине до пре 25 година у великој количини израђиване у Куманову, а раније су допошене са стране. Те су хаљине носили Турци и богатији хришћани — Срби —. Срби су носили готово истога кроја хаљине, али врло ретко везене срмом већ свилом — бикмем. Српске су мушке хаљине биле највише од плаве (генералблау) чоје везене црним бикметом и састојале се из чакшира, чепкена и минтана. Чакшире су се српске разликовале од турских што су биле дугачкога, док су турске биле сасвим краткога, тура. Пре овога кроја хаљина, Срби су место чакшира носили шалваре до испод колена (шумане) п на листовима товлуке. Чепкен је био јелек са опуштеним необученим рукавима као у долама у Шумадији и другим српским крајевима, а минтан је као и обични минтани од алаџе или китајке. Старији људи носили су место чепкена салтамарку. Ова је била махом постављена кожом. — Ове су хаљине израђивали и везли у Ку-