Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

103

и сама небеса и богови би уздисали что с нами бити не могоша. По повратку у веч, Терлаич је узео своју свирјел (он је знао свирати у гајде) и до неба објавио радост друштва. Тако су Доситеј и Трлајић тај дан и вече провели в пјенији, игри и восклицанијах, али и у патриотскоме маштању.

Требало је поћи даље и организовати народне забаве на које ће људи долазити да сведоче за своју народност, да се тиме изјасне за њу, да њима заштите народност. Године 1841. почињу се у Павловићевим Новинама јављати извештаји о српским баловима. У њима се поједина места хвале српским карактером свога бала: »музиканти нису толико посла имали, колико свирач (гајдаш), окол којег је до 30 маска у србсконародном одјелу играло«. Или се хвале како су закључили да на забави само српски говоре: »који би се заборавио, и туђу реч проговорио, плаћа 3 кр. каштиге, који новци се на благодјетелне намјере обраћати имају«. Или се полемише с Немцима од којих је неко наше коло назвао Вагепап2. У једном се извештају хвали како су »дивно коло поред три свирца играли«. Уопште, на баловима се показују јавни знаци »да се љубов к народности србској по целом Србству све већма и већма. распростире«. Јер не само што се на њима србским језиком збори, што се пева: Ја сам млада Србкиња, Ја сам Србин србски син, што се бал отвара народним колом или Лепом Мацом, него »што је најважније, вођени су разговори о напредку Србства и србског књижества, уважаване су заслуге родољубаца србски и здравице за срећу народа србског, за напредак књижества, за успјех Лјетописа, за благо родољубаца напијане«. Дабогме да се није зауставило на здравицама : балови су постали добра школа у којој се наш народ учио прилагати на народне потребе. Да би се опет, привукло што више публике, приређиване су и живе слике. Таква једна, приређена у месојеђе 1842. у Новом Бечеју, понајвише трудом свештеника Јована Чокрљана, подробно је описана у 13 числу Павловићевих Народних Новина : »Свирајући маршу, отворише се двокрилна врата, кроз њи спровод један од седам мужки и пет женски лица, на подобије римски Богиња обучени, у салу уђу, стану до постамента и ту најважнија · женска, као Минерва одевена, на престол седне и на високи постамент подигнута буде. Код подножија њеног подигнута је кошница, у руци десној имала је свјетилник, а у левој књигу Лјетопис, јербо је представљала Матицу Србску. С десне и леве стране на постаменту стајала су два детета, Новине Србске и Хорватске држећа. Поред кошнице седило је такође дете Народни Лист, а поред њега девојчица звездом на глави украшена, котарчицу цвећа и Даницу Загребачку у рукама имајући«. Итд. Ствар је била тако нова да је за Матицу скупила 720 фор. валуталних. У Панчеву се направи за бал транспарент (прозрачник) »представљајући у већем формату Матицу Србску, као што је на Србском Лјетопису видити, тако лепо и разговетно, да је сваки у предложеном образу лик великог србског