Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

108

Друштва Народа који је најважнији орган Друштва Народа има да се у случају напада, претња или опасности стара о средствима помоћу којих ће поједини чланови Друштва Народа извршити ову обавезу. Друштво Народа је дужно да предузме све мере, које би успешно сачувале мир народа, сваки рат или претња ратом — било да непосредно погађа или не, једног од чланова Друштва Народа — интересује целокупно друштво. У облику економских и финансијских мера предвиђене су санкције против свих оних чланова Друштва Народа који раскину правну везу и огреше се о обвезе које су на себе примили.

Друштво Народа је већ од свога почетка развило у свим правцима велику делатност, а сврха је ових редака да се задржимо само на раду његовом на економском пољу.

У задаћу Друштва Народа спада: да проводи кооперацију свих чланова на економском пољу и да на тај начин зајамчи мир и безбедност. У том циљу је друштво народа у години 1920. сазвало Међународну финансијску конференцију у Бриселу којој је била задаћа да добије општу слику о привреди целог света, а нарочито је имала да се бави питањем ублажавања скупоће. На тој су конференцији учествовали представници тридесетдевет држава, међу којима су први пут били и непријатељи и неутралци из задњег рата. Они су суделовали у у својству техничких експерата а не као носиоци официјелне политике. Дискусија се је кретала у главном по питању утврђивање граница буџета, унутрашњих и спољашњих зајмова, монетарне политике, појединих држава, а нарочита је важност посвећена питању мера које се имају употребити у циљу сузбијања скупоће. На тој конференцији су усвојене многе резолуције у облику препорука (рекомандације), које су у прво доба сматране само као доктринарне, међутим су мало по мало Министри финансија поједичих држава увидели практичну вредност ових резолуција и настојали да њиховим применама оздрављавају своје финансије. Извештаји поднесени на конферецији у Брислу пружили су први комплетан преглед финансијске ситуације света иза рата. Они су прокламовали поновно читав скуп финансијских доктрина које су биле или напуштене или потпуно занемарене у току потешкоћа ратних. Тако је било једногласно мишљење конференције да се само подизањем продукције корисних предмета и систематским провађањем штедње може најлакше ублажити скупоћа, чији је вал запљуснуо цели свет. Но та акција — подједно је наглашено — уродиће само онда потпуним. плодом ако том идејом буду прожети не само меродавни фактори и самоуправна тела него и сви појединци, те ако та концепција превлада и у државном газдинству као и у газдинству приватника.

Надаље је Друштво Народа активно учествовало у финансиској успостави Аустрије и Угарске као и у питању избеглица грчких и бугарских. На пољу економске политике посветило је посебну пажњу питању нелојалне конкуренције,