Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

109

затим поступању са страним држављанима и страним предузећима, питању царине, забрани ограничења увоза и извоза, међународном обраничком судовању, законодавству које се односи на менично право и на чекове, унификацији економске статистике, питању публикација привредних организација, питању саобраћаја и транзита. Ну нарочито се је занимало питањем економске кризе и незапослености. Том питању била је посвећена Међународна економска конференција чије је одржање закључено већ у години 1925. и чија је била задаћа да. испита економске потешкоће које ометају опћи просперитет и да нађе најбоља средства да се преброде ове потешкоће. Та конференција је одржана у мају 1927. На њој су учествовали представници педесет држава и то не само чланови Друштва Народа него и нечланови. Ту су усвојене важне препоруке и резолуције великог значаја. Прва је задаћа те конференције била да створи слику о економској ситуацији света. Ту су били извештаји о стању привреде које су поднели двадесетчетири народности у којима су били изражени погледи на. главне економске принципе посматране са становишта тих. појединих држава а усменим рефератима ти су извештаји били. још надопуњени. Било је једногласно мишљење свих присутних да одржање светског мира зависи великим делом од принципа. на којима се темеље политичке економије разних нација и да владе и народи свих земаља требају да се стално међу собом саветују по питању економских проблема, коначно да је преко потребно да се утврди скуп принципа који су намењени да уклоне економске потешкоће, међународне трзавице и узроке неспоразума. Задаћа је конференције била да се бави не само. питањем просперитета него и питањем светског мира, а како су економски конфликти и различности економских интереса. најозбиљније опасности које су у стању да доведу у питање свјетски мир, то је конференција сматрала да ни једна задаћа. није хитнија ни битнија од оне која тежи да постигне споразум у извјесним принципима економско политичким који су потребни за будући мир. Идеја солидарности која треба да постоји међу читавим свјетом није никада дошла до тако јакога изражаја као управо на овој конференцији. На конференцији су надаље узтеи у претрес услови рада у појединим привредним гранама и то посебно у трговини, индустрији и пољопривреди. Ти су услови специјално претресани у појединим комисијама које су послије донеле своје резолуције. Радови комисије за трговину били су прожети основном мишљу да су поједини народи на пољу трговине један од других одвисни, па да би за то требало да се по могућности што више уклањају запреке слободној трговини, пошто су те запреке знатним делом или посљедица рата погрешних економских концепција. Комисија се је бавила нарочито питањем царина и сложила се у томе да је у општем интересу да се царинске тарифе поједноставе и да се створе методични јединствени царински називи (номенкулатура), затим да. се проведе стабилизација