Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

114

монија у овом правцу не да постићи и да је држава позвана да својом привредном политиком унапређује оне привредне гране које су најважније за целокупну народну привреду. То налаже економски моменат који је у привредном животу најодлучнији, јер унапређивањем главне привредне гране подиже се укупни капацитет земље. То захтевају државно-политички интереси као и социални обзири, по којима држава има ослонца у носиоцима главне гривредне гране, с једне стране, а на другој страни се појављује као њихова заштитница.

Ово је гледиште начелно примљено и у економској науци и у практичном спровођењу економске политике културних држава. Ми видимо да се данас индустриске државе брину и унапређују своје индустрије, док аграрне раде пуном паром на подизању пољопривредне производње. Модерне државе постају заштитнице главних привредних делатности својих земаља, удешавајући своју привредну политику према интересима ових грана.

Код нас је главна привредна грана несумњиво пољопривредна производња. Она је кичма целокупне наше привреде, јер је у њој запослено преко 80%о становника. Природно би било да је код нас пољопривреди и њеном носиоцу пољопривреднику посвећена са стране државе највећа пажња, да су интереси њихови унапређивани и потпомагани. То захтевају политички, економски и социални интереси држаре као целине.

Па и поред тога, што је наша држава као за пример земљорадничка, ипак је пољопривредна производња препуштена самој себи, док јој је земљорадничка држава окренула леђа. Ово може да звучи и као парадокс, али стање у ком се данас налази земљорадник и његова укупна производња показује да су закључци реални.

Код нас проживљује пољопривредна производња једну од највећих криза, којој се не може сагледати крај, јер није ушла у завршну фазу. Она је изазвала и општу кризу целокупне привреде, што су признали тек средином 1926. г. представници свих привредних кругова на анкети коју је тада сазвало Министарство Трговине и Индустрије. На тај је начин пољоприпредна криза укочила укупну народну привреду, која данас рамље, назадује и не може да пође напред.

Зло је велико, и лечење се намеће као прека потреба. А полазна је тачка за лечење — како је данас свима јасно пољопривредна производња. Острањивањем болесног стања у пољопривреди, њеним оздрављењем, подићи ће се и остале привредне делатности код нас. Привредни ће живот ући у нормални ток и постати способан за даље развијање и напре-

довање. Какви су узроци који су довели -пољопривредну производњу до данашње кризе» — За успешно њено лечење, треба

их установити, и пронаћи диагнозу болести. Светска је пољопривредна производња проживљавала у задњем стољећу јаке потресе. Када је машински рад рациона-

на