Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

1518

важност појединих партија и позиција, па се важније партије оставе нетакнуте, а мање важне или се бришу или се смање.

Овакву редукцију требали би и ми. У нашем државном буџету заиста постоје партије, које у најмању руку значе подржавање луксуза за једну сиромашну земљу као што је наша; нису потребне на пример високе педагошке школе, које коштају два и по милијона динара; није потребан оволики број факултета и гимназија, није потребно било да држава плаћа свештенике. Сам буџет Министарства Вера износи округло 150 милијона динара. Држава би требала да преда своја предузећа приватним друштвима чиме би престала потреба да народ плаћа огромне дефиците. Требало би државну администрацију деполитизирати да се спречи појава двоструког кадера чиновништва: једног у служби, другог у пензији.

Без сумње, наша администрација, у случају деполитизације, дала би се довести на замерну висину и са бројем чиновника који би био знатно мањи од броја којег данас имамо.

Док не будемо имали у нашој земљи две три добре жетве нема изгледа да ће се садање стање знатно поправити. Осим тога слаби су и изгледи за ефективно смањивање државних терета. Састав наших Народних Скупштина и начин састављања наших Влада не пружају много подлоге за веровање да ће ствари знатно кренути на боље. Али ипак Влада чини добро, што у ово доба тешке привредне депресије закључује зајмове у иностранству за инвестиционе радове. На тај начин пружа се зарада нашем радништву а преко њега и трговцима и обртницима. А кад народ више зарађује, може и да лакше плаћа порезе. Због тога и држимо да је оправдано ако се надамо да ће нам следећа година бити боља од садашње. И то не само за државне финансије него и за целу народну привреду.

Тодор Крушевац:

Криза пољопривредне производње и задужење сељака.

Економски је напредак једне земље овисан о јачању и унапређивању интереса оних радних скупина и њихових делатности, које су најважније за повећање привредне способности целине. Држава је у првом реду позвана да врши својом привредном политиком ово унапређење. То је правац и смисао економске политике сваке државе која поставља интересе целине на прво место и с њима рачуна. Тачно је да државна заједница мора одржавати колико је могуће већу хармонију унутар привредних група и настојати да се не сукобљују интереси ових група. Али је исто тако тачно да се идеална хар-