Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

115

глизовао индустрију, свео ручни рад на најмању меру, у пољопривредној производњи су се осетили први јачи потреси. Пољопривреда се није могла да рационализује истим темпом како је -то учињено у индустрији. Постепеност која је у овом правцу „следовала у пољопривреди, учинила је да је у њој и данас доминантан екстензивни начин производње и као таква није могла да издржи конкуренцију машинског рада, због несклада који је настао између производих трошкова. и цена добивених производа. У томе се уједно налази и добар део разлога да је већина културних земаља Европе прешла у релативно кратком времену са пољопривредне производње на индустриску. Међутим, захваљујући добрим коњуктурама као и околности да је пољопривреда примарна човечја делатност, пољопривредна је производња крпила кроз прошли век крај с крајем и постепено се рационализовала машинским радом.

За време рата и првих година после рата, знатно се је поправио положај пољопривредне производње. То је период високих коњуктура који је одржаван за релативно дуго време, да се иза тога нађе на великој прекретници и уђе у кризу.

Код нас је година 1924. била фатална за пољопривредну производњу. На место високе коњуктуре која је до тада владала, наступила је критичност, чије су главне ознаке пад цена пољопривредних производа скоро на половицу, одржавање истог индекса цена у индустрији, повећавање државних и самоуправних терета, као и промењена вредност динара. Стим у вези, почиње и падање цена земљишног поседа да тек 1926. г. дође до праве мере. |

Родна 1924. г. је пресекла многе илузије код нас о нормализовању пољопривредне производње. Цене Пољопривредних производа су пале на половицу, док су цене индустриских производа остале на истој висини. Даље јо земљорадник улагао у време високих коњуктура своје новчане претеке у куповање земље. И не само претеке. Он се је задуживао за куповину земље. Налазио је свој рачун, јер је земљорадња била рентабилна, па је имао добре изгледе за брзу отплату својих дугова.

У исто време када почиње криза у пољопривреди, расту државни и самоуправни намети. Подутицајем бајке која је тада била разглашена да сељак има новаца (— тада су привредници у велико расправљали о тезаурисаном сељачком новцу —), држава је наметнула на земљораднике огромне терете који су дошли у најгоре време. Тада пада и 5009/ прирез на земљиште као и повишење посредних пореза до највеће мере.

Положај у коме се је ненадано нашла читава пољопривреда био је критичан и значио је почетак једног неподношњивог стања у ком ће се ускоро наћи сељак и његова производња. У осталим привредним круговима нису ови моменти тада правилно оцењени, нити им је придавана велика важност. Настављала се и даље прича о благостању села и сељака, који још увек са проданом кокоши плаћају порез, док своје новце