Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

145

ђеним парама, а онда их напустити, постати опет стари Нурија и вратити се својим кравама..

Па се препаде да. га неко или нешто не спречи у његовој праведничкој намери! Угура, стога, новчаник добро у недра, обави се још неким крмезом и леже, решен да заспи а сутра, да добро размисли шта ће и како ће. Склопи Нурија очи и онда усни сан.

Као сакрио он паре у недра и легао да спава, а лопов неки начуо, увукао се полако под кровињару, па почео да тражи паре свукуда, док није дошао и до њега. Он се као буди, напипа нечију руку и настаје очајно гушање и битка. И, управо у часу кад ће вас престрављен и изгубљен да подлегне и да остане без пара, трже се измучен и сав у зноју. Пипну се за недра и кад наиђе на новчаник, он одхукну. Био је, дакле, само сан. Покуша опет да заспи и не може.

Наједном му се учини да нешто шушну, као да се неко врзе око куће. Он уста и полако отшкрину врата и обиђе кровињару. Било је све пусто. Негде је, само, завијао пас, тужно као пред нечију смрт, и једна је звезда пала некуд, у глуво доба. Нурија се стресе, леже потрбушке и опрезно одбауља до пећине. Ослушкиваше неко време, а онда брзо подиже један камен и стрпа под њега новчаник. Врати се затим кући и леже, умирен.

Од тада па до пред зору Нурија не знаде да ли је спавао, сањао, или је био будан. Кад се пренуо, био је опет вас и зноју и осећао да му слепоочнице јаче бију. Одахну истом кад опет осети новчаник у својим недрима.

Тако дође и прође зора, и тако Нурија по први пут не оде по краве. Није чуо ни кад су мучале, ишчекујући га. Заборави на јело и на дуван. У лицу дође сав црн. Ишчезе и она његова благост муку мучећи како и шта да ради; како и на који начин да почне. Наслађивао се осветом толико да је већ почео да осећа и горчину од многог уживања. Муку он, грешник, мучио тај дан и ту ноћ, и још један дан и једну ноћ. Треће ноћи смири се Нурија и заспа.

Јави му се, тада, нека бела прилика у подоби. његове матере, рахметли Хајрије хануме, па га гледа дуго и право у очи као некад кад је био мали па пешто скривио. А њему дође тешко што га она тако прекорно гледа и једва прозбори.

— Шта ћеш, душо мајкина, пита он паћеничким гласом; реци шта желиш»

Док она прилика диже само руку као да прети или куне.

= Нурија, чу он јасно и познаде мајким глас, син си ми био, од срца сам те откинула и волила, а сада ти кажем да си пексиан, и да више ниси мој син.

— А што, нено, замуцкује Нурија, што сам теби, бона, скривио 7

— Скривио си, Нурија, што си узео туђе, па сад више ниси оно што си био. Сад си гурбетин, харамиа ...