Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

147

= Ено га звизно.

=— Држ десно.

=— Не дај на бару, — понављале су чаршинлије.

Нурија дође до места окле је свако јутро дозивао краве, узе рог, затвори очи, па дуну:

ПРУ и Руни Ру УЦЕ

Кад отвори очи и кад виде да нема ни једне краве, он понови. А онда га овлада страх од света који се наместо њетовог крда поче скупљати око њега.

= Поранио, Нурија

— Имаш ли у штог

— Јес, хоћеш ако ти не треба. Нашао се и над Нуријом Нурија, па поранио прије тебе.

А. Нурија као да дозива изгубљену срећу, склопио очии напорно набреклих вратних жила очајно дува:

Пруд руку док му сузе теку низ увеле и потамнеле образе, и враћа се, однекле иза Вратоломца, пуст одјек као потсмех

ПИ стени УУ

К. Н. Милутиновић: Молитва.

И у сузама жално мину година скоро. од када се диже, невина и бела,

са свога драгог, родног гнезда.

и од кад је васиона цела

— на погребу њеном — .

плакала дуго крвавим сузама звезда а ја знам још једино када

бледо вече мирно пада

тихо, смерно бдити

и молити:

= О, душо далека, отвори ми капије неба јер мени, попут насушног хлеба,

још једино, једино треба

да ми пресвете руке беле

спустиш на пламтеће чело;

да очима пуним целива бесмртних звезда оросиш моје скрхано тело;

да осмехом умириш срце моје преболно

и да даш да у твој златни, невини скут спустим главу тешку уморну;

да блажен завршим свога живота болни пут...