Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

»И крвави мазар начињела, »По татару мазар оправила, »У Стамболу цару честитоме. »Ја се уздам у Бога вишњега, »Дар ће нама зулум утркмити«. А рече јој од Сријема бане:

»У 8'0 час га жене окупила, »А у виши мазар начинила, »Честитоме цару оправила! »Ками ће ти када мазар доћи«. Колико се бане насрдио,

Од себе је руком ударио

Са земљом је црном саставио. У ријечи у којој бијаху,

Докле стаде јека изпријека. Док ево ти царевих делија

На три стотин' ата и парипа Под сабљама и под миздрацима, А пред њима царева катана На дебела ата бијелога.

Телал виче: »Ко ће узет" Анђу, »Да он даде стотину дуката, »Да их даде од Сријема бану, »Да откупи и вјеру и главу »« А то зачу царева катана,

Па он зове од Сријема бана:

- »Скини капу, од Сријема бане, »Да ти дадем стотину дуката!« Скиде капу од Сријема бане.

А да видиш цареве катане,

Ђе он тури руке у џепове,

Па му насу капу маџарија: »Ето бане, па откупи главу«. Кад преброји од Сријема бане, Кад имаде и триста дуката. Остаде му да с, напије вина.

У Биоград разредише Турке, Да им љепше на конак панути; А остаде царева катана

И он узе банову Анђушу. Када био вакат од вечере, Онда сједе царева катана,

А двори га китна Анђелија. Говори јој царева катана: »Анђелијо, нови драгокупе! »Сједи, Анђо, да ми вечерамо«. А вели му китна Анђелија:

»А за Бога, царева катано, »Мене је стид у те и гледати, »А камо ли с тобом вечерати«.

173

Када био вакат од ложнице, Онда легли једно код другога. Ведро било, па се наоблачи, Из облака сину сува муња, Те у танку кулу ударила, Четврто јој ћоше обалила. Тада рече царева катана: »Анђелијо, нови драгокупе! »Анђелијо, Бог те не убио, »Дофати ми књиге из бисага, »Да ја виђу што је загрмљело«. Скочи Анђа на ноге лагане, Дофати му књиге из бисага. Кад катана књиге прифатио Те видио што му књиге пишу, Анђелији 'вако говорио: »Анђелијо, нови драгокупе, »А тако ти Бога јединога, »Одакле си од соја кога сиг« А вели му китна Анђелија: »Господаре, царева катано! »Ја сам родом млада из Бањана, »Синовица Рајка Кнежевића«. »Анђелијо, нови драгокупе! »Не чудим се што си из Бањана, »Но се чудим окле у Сријему«. »А Бога ми, царева катано! »Чешћ' иђаше бане од Сријема »И гоњаше џелеп и волове, »Да продаје мору на обалу. »У мог стрица на конак падаше, »Мој ме стрико бану даровао. »Отоле сам млада из Бањана«. »Анђелијо нови драгокупе! »Ти имаш ли од рода икога 2« Анђелија њему проговара: »А Бога ми, царева катано, »Кад ме питаш, да ти право кажем: »У мог стрица бјеше девет сина, »А дођоше од цара фермани, »Да се цару шаљу јањичари. »Он не даде од девет једнога. »Мене умро и отац и мајка, »А остало двоје ђеце лудо, »А ја имах брата јединога; »Немаше му но девет година, »Па га посла цару честитоме, »Вет му не знам гроба ни мрамора«.