Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

МЕЛ

му је сушна година, и тако даље. Сви они брину по једну бригу, а ја морам да бринем све-њихове бриге. Да бринем и да их помажем, па кад не могу и нисам у стању, онда тешко мени. Оставићу и краљевство, па ћу да будем сељак (земљорадник), као и они што су. Тако ћу имати бар мање брига«.. Што се решио, то је и учинио... Узме рало и волове и отидне на њиву да оре. Орао је тако цео дан и бринуо: колико ће поорати и како ће му родити. И кад је у вече дошао са орања казао је мајци:

»Тежак посао, али мала брига. Бринуо сам само колико ћу да поорем и како ће да роди. Толико брине и наш сељак. Он је мали краљ у својој кући. А лакше је бити мали краљ у својој кући, но велики краљ у држави. Веће главе, већа главобоља«....1)

3. Марко и његови држављани.

Закраљио се Марко, а његови држављани, кад су то чули, било им је много мило, па пођу к њему у Прилеп, да га виде и да му се поклоне.

Прво су стигли Воденци са Могленцима и Кампањцима (из околице Солуна), па кад изађоше пред њега, рекоше му: »Добри јуначни и праведни краљу наш, ми Воденци са Могленцима и Камлањцима, из твоје краљевине, дошли смо да те видимо, да ти се поклонимо, и да молимо Бога за здравље твојеј« — Марко на ово, дигне у вис само један прст, од велике и снажне своје руке, па им заблагодари и рекне им, да ту мало остану и причекају... .

Одмас после Воденца и Могленца са Кампањцима стигну Брсјани, па рекну: »Добри, јуначни и праведни краљу наш, ми Брсјани, из твоје велике краљевине, дошли смо да те видимо, да ти се поклонимо и да молимо Бога за здравље твоје!» Марко на ово само дигне у вис други прст од велике и снажне своје руке, па и њима рекне, да ту мало остану и да причекају.

За Брсјанима стигоше Поречани, па онда Охриђани, Борјани, Перани, Положани, Пелагонци са Битољцима, Скопљанци, Малешани, Мориховци, и друга племена из његове краљевине. Сви су они Марка на исти начин поздравили, а он је свима одговарао на исти начин, дижући за свако племе у вис по један наредни прст од обе снажне и велике руке његове.

Кад су се тако сви били изређали, онда их он све позове пред свој дворац, па им рекне, показујући притом редом на

ђ) Овде да кажем, да сам до сада дао знатну збирку о Краљевићу Марку у народним причама. Већи део те збирке штампан је у »Новој Искри« од 1911. год., а одатле неколико нарочито пробраних прича посебно је штампано 1923. год. у издању нашег признатог и цењеног друштва »Просвете« у Сарајеву, као 4. књига за народ. Ове сам три нове приче накнадно прибележио, и то прве две од Туше и Димитрија Самарџића из Водена, а трећу од архимандрита Методија из манастира Св, Тројице (Ј. Србија). Сиже је код прича задржан, иначе су оне разрађене према нашем књижевном дијалекту.