Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

178

прсте од обе своје снажне и велике руке: »Воденци са Могленцима и Кампањцима, Брсјани, Поречани, Охриђани, Борјани, Речани, Положани, Пелагонци са Битољцима, Скопљанци, Малешани, Мориховци, и прочи.... Сви сте дошли, да ме видите и да ме поздравите. Хвала вам! По вашем засебном доласку и поздраву, сваки би други мислио, да сте ви свако племе са себе, али није тако. Ја ви показах ове прсте на овим мојим рукама. То сте сви ви, колико вас племена има у мојој краљевини, ... А рука, ево ова рука, која све прсте држи, то је Србин, то је Србија, то је моја краљевина, то сте сви ви: и Воденци са Могленцима, и Брсјани, и Поречани, и Охриђани, и Борјани, и Речани, и Положани, и Пелагонци, и Мориховци, и прочи из моје велике краљевине. Одсеците један прст од ове руке, тешко ће бити осталим прстима, а најтеже ће бити мајци руци. Крв је крв, а вода је вода. Није крв, што је вода; нити је вода, што је крв. Зовите се како хоћете, али знајте да сте једно: да сте синови једне мајке, да сте деца једног оца. Упамтите добро ово и никад не заборавите! Јер ја нисам краљ ни воденски, ни брсјачки, ни порјански, ни малешки ; јер сам краљ српски, и само српски; сви су моји држављани Срби, а моја је краљевина српска. То сам од баба наследио»...

За овим је Марко, по обичају, почастио и подарио своје држављане, па их отпустио. При растанку се они сами између себе здрављаху: »Ајд, у здрављу и срећи опет да се

видимо и да се састанемо, Воденциј« — рекоше Малешани при поласку. — »Не Воденци, већ браћо Срби; знате ли, како нам је, мало пре, наш краљ казао», — укорише Воденци Малешане. — »Тако је браћо Воденци«, — рекоше Речани, Борјани и Брсјаци, па се разиђоше, свак на своју страну, ка своме крају... А Марко их, са своје високе куле, дуго и дуго пратио.....

Бранко Кебељић:

О идеји и оснивању друштва Просвјете.

У јављању идеје Просвјете и њеном остварењу, оснивању Друштва Просвјете у Сарајеву имамо одличан пример да видимо како велике идеје имају свој корен у људима висока идеализма, У људима неограничена самопрегора, самозатаје, крајње несебичности и пожртвовања.

Наводи који ће следити показаће најбоље да велике идеје, идеје стварна и савремена домашаја, могу се породити, објавити се и освојити свет путем великог труда и тражења уз посредовање личности, неприкосновена, јака карактера и велика, одушевљеног идеализма.

Пример настанка идеје и остварења друштва Просвете у Босни и Херцеговини јединствен је да покаже: идеју у њеној првој самониклости, даље величину улоге првака, носиоца и судионика у њеном оживотворењу, напокон на важност места,