Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

182

Прво је била борба за аутономију. Тада још није било факултетски образованих Срба у Босни и Херцеговини, па су борбу водили виђени људи: трговци и свештеници. Дошло је млађе поколење са новим гледањем на ту борбу. Ови се већ не жацају ни потајног рада (како видимо из горњих писама), чему се старо поколење доста противило. Већином пореклом са села, млади, идеални и образовани људи дубље су ишли у саму ствар. Они су познавали настојање других подјармљених народа, нарочито словенских и добро знали искористити њихова стечена искуства.

Услед тога неразумевања двају поколења догодило се, да мисао о оснивању просветног друштва чека неколике године на остварење.

У самоме почетку мисао се развијала необично брзо, шта. више и за данашње прилике, необично брзо. Од првог трага идеје до писања првог прогласа на Српски народ није прошло ни пуна два месеца. То значи да је код свију образованих Срба Босанаца мисао постојала и требала само направити један корак, па да онда постане општа, народна. То је била историјска потреба, а историјским потребама мора се удовољити.

Те историјске потребе и опште прилике диктирале су најбоље начине приступања делу. Овде видимо сву ширину идеализма покојног Ђокића и његових другова: видимо утицај моћан аутономашке борбе; видимо напокон слагање свију у потреби културног подизања и напредовања.

Дали је требало усвојити онај програм т. зв. православносрпске аутономије, или је требало кренути у скрајни широки југославенски национализам, или поћи једним здравим правцем широког културног деловања. О томе је сагласност свих претеча, зачетника казала своју пресудну реч.

Ми овде имемо само да изведемо закључак, да је првенственост културног деловања у масама у духу васколике народне историје получила сагласност свих трудбеника и што је главно окруњена најбољим резултатима. Овим је оно добила највишу потврду.

И када се данас поново намеће питање широког просве– тног рада у народу, ово питање добија из горњег примера, напора и искуства Просвете јасан одговор и правац а радницима на овом пољу најбоље одушевљење, храброст и путовођ. Онима који воле живот у светлости, овај пример почетка и оснивања Просвете открива најбоље величину просветине идеје и узвишеност њеног остваривања.

Велики избор штофова, чоха н пнротскнх ћилима препоручује радња

| | Симе Прњатовића, Сарајево.