Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

181

«ствар«, у аутономну »православну црквено-школску« борбу, "остављајући све друго на страну. Подвојено мишљење код самих Срба, изгледа, да је већма шкодило, да се идеја оствари и развије, него саме непријатељске управе. Да није 1902. године, дошло до познатих догађаја са студентима у Бечу (избацивање наших студената из Државног Дома), може бити, да би се остварење замисли затегло још коју годину. Тај је догађај, изгледа, покренуо ствар са мртве тачке, а покретачи су били, посредно и непосредно, наши студенти у Бечу и Грацу.

И ствар се у почетку врло брзо развијала. Брза измена_ писама и мисли. Средином маја 1899. године, написан је проглас (састав пок. Ђокића), из кога ми вадимо нека места:

»Сада се навршује педесет година књижевног рада највећег и најпопуларнијег српског пјесника Змај Јована Јовановића.

Пуних педесет година како српство одгаја својом красном, пуном осјећаја пјесмом, дјелује као најбољи васпитач на душу Србинову.

Сад је пак на Србима да, приликом педесетгодишњице рада, покажу, да знају његове заслуге омјерити и цијенити.

И збиља, Срби по свим крајевима спремају се, да што славније и величанственије прославе педесетгодишњицу успјешног његовог рада.

Браћо Босанци и Херцеговци! Ми бисмо могли Змају, још за живота му, подићи најљепши и најтрајнији споменик оснивањем друштва за потпомагање православних Срба ђака из Босне и Херцеговине, а у славу његове педесетгодишњице.

Змај Чика Јова провео је пола стољећа неуморно радећи и одгајајући српску младеж.

Њену напретку и просвјети посветио је цио живот, те би то оснивање друштва за помагање Срба ђака, најдостојнији и најмилији споменик био. |

Срби браћо — Босанци и Херцеговци! Ми смо већ одавно показали да знамо цијенити науку приносећи велике жртве на оснивању школа. То нам је јавно с више страна признато. Откидасмо од уста својих, да можемо дјецу школовати.

Што наша тврда воља и пожртвовање не уроди бољим плодом, много је шта криво, а понајвише наше сиромаштво. Маса је нашег народа сиромашна; мало их је који могу без помоћи провести своју дјецу дроз школе.

Тој недаћи ваља помоћи и то удруживањем. Таква друштва налазимо код свих изображених народа и ако су код њих околности повољније: високих школа има у земљи више, а средњих и по мањим мјестима.

Потписани покрећу мисао за оснивање друштва за помагање Срба ђака из Б и Х. и у славу прославе Змајеве педесетгодишњице, а сад је на вама браћо Срби, да је прихватите, те сви сложно да порадимо, да је остваримо...«

Овај је проглас у препису ишао по студентским редовима

У Бечу и Грацу, али до његовог извађања је дошло тек после три године. За то време је круг оснивача проширен.