Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928
21
гредбе — сијече му десну руку, или му копа очи, да не види већ никада њезине грозоте.
Аустрија је и у нешто цивилизованије доба, и послије велике француске револуције, када су права човјечја била призната, сачувала своја танка вјешала и свој стари Зргеђеге, надодала му је, паче, и нових. Али велики рекорд постигла је она у тлачењу, изнарођивању и завађању Словена, особито јужних. У тој пакленој аустријској работи има толико и такових моралних и материалних тортура, да им заостају и мучила злогласне Шпањолске Инквизиције.
Тко их није кушао у Бусни, у Херцеговини, у Далмацији 2
Али будимо праведни. — Свим нашим невољама нису увијек били само криви наши тирани. Криви смо кадкада били и ми сами, нашом проклетом неслогом, које се не знамо сасвим и заувијек отрести. Него, када бисмо могли штогод одбити и заборавити из крвавог рачуна наших вјековних тлачитеља, не ћемо и не смијемо никада заборавити онај њихов скрајни немар и ђаволски презир према нашему народу, којему нису никада поклонили, ма ни за час, искру љубави и бриге ни у културном ни у економском погледу већ су га увијек сматрали само објектом пљачке и израбљивања, оруђем за постигнуће својих егоистичних циљева. Ни дивље азијатске и африканске колоније нису никада биле занемарене, запуштене и експлоатиране као Босна, Херцеговина и Далмација у средишту цивилизоване Европе.
Не чудимо се што Турска кроз толико вијекова своје власти није дала Босни и Херцеговини ни циглу пучку школу, ни што није завела ма било какву економску институцију, да спаси од невоље и подигне привредну снагу злопатничког народа. Али је за чуђење и за срамоту поносне Венеције, која се је бројила између најпросвијетљенијих европејских држава, да се ни она, у толико вијекова, није ни за час побринула ни за културни ни за економски напредак далматинског загорја. Оно мало школа што је била допустила по градовима Далмације, биле су само на ухар млетачких обитељи, које је насељивала по нашем приморју, у сврху да изнароди и отуђи урођено словенско пучанство. Једина школа за сеоско пучанство што је млетачка република допустила у Далмацији, то је школа православне општине у Скрадину, мало година прије своје заслужене пропасти! И једина цеста, коју је у Далмацији саградила у четири сто година свога задњег непрекидног владања — то је цеста Задар—Островица од мало километара дужине! Република се је увијек дослиједно држала срамотних начела млетачког Махиавелиа, Фра Павла Сарпиа: Чувајмо Далматинце у тминама незнанства и у невољи хоћемо ли да нам буду вијерни.
Што је Аустро-Угарска учинила У Босни, Херцеговини и Далмацији за културно и економско придигнуће народно, то нам је свима у свјежој памети. Подржавањем талијанског језика У школама, у уредима и у цијелом административном и суд-