Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

28

пропаганда приказује као освајача Солуна. Трећи у Бугарској где се подгрева старо супарништво. И тако редом.

У. овим тежњама, несразмерним са правим потребама Италије, и јесте сва тешкоћа наше државе. Због тога и њених интереса, наша држава мора бити непоколебљиво и стално противу ње, у спору са њом. Докле год сене измени политика према нама увек ће бити великога неповерења, трвења парница, «сукоба.

Може ли се ублажити трвење и отклонити судар с Итапијом» Може, колико год да изгледа тешко.

Италијани имају права тежити да обнове старо римско царство. Може њих као и некада Цезарове легије, привлачити Исток из кога је стари Рим исцрпео богатство и сјај. Може католички Рим жељети и обнову старе Свете Римске Империје. „Могу италијански трговци, индустријалци и банкари, потпаљивати садањи фашистички инпериализам, владу материјалне, моралне и привредне силе. То вероватно изазивају и унутрашње прилике у Италији. Италија је сиромашна плодном земљом, а богата здравим, вредним и плодним становницима; индустрија је у развитку и порасту али у назатку и у мањку сировина, нарочито угља и гвожђа; градови су пуни немирних, а села неписмених и празновјерних људи, и т. д. Италиани, једном речи, имају своје народне тежње, и то је њихово право. Те тежње су у опреци са нашим битним интересима, у супротности са интересима Балканских народа, и новим редом ствари који влада у Европи и у свету. И наш народ мора бити увек готов да се опире тежњама којима се угрожава наша народна целина, наше јединство, наша независност, наша народна будућност и тежње. Он мора тражити потпоре на другим странама за обезбеђење од Италије. Наравно, ово мора наша држава радити на случај да с Италијом не нађе извесан споразум, који би одржао у равнотежи наше узајамне интересе. А, чини се да би се једна средина могла наћи ако би Италија; 1. напустила досадању политику своје надмоћности, коју она истиче у броју становника, у историјским традицијама, у војној снази на суву, на мору и у ваздуху, према нашој земљи; 2. признала Јадранско Море за слободно море; 3. оставила државе на Балкану да саме уређују своје међусобне односе; 4. оставила државе Малога Споразумада уређују саме привредне задаткеу Средњој Европи. Под тим условима могу се уредити добри суседски односи са Краљевином Италијом за низ година. И наша Краљевина и Италијанска имају много и посебних и заједничких интереса да их уреде на овој основи. Усхтедне ли Италија овако и даље као што је идо сада радила, парница Италије са нашим читавим народом остаће још дуго отворена и неће се моћи мирним путем решити.