Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

Ок. Јосип Голдберг. Научни индивидуалитет Руђера Бошковића.

О Руђеру Бошковићу Дубровчанину, славном математи– чару, физичару, астроному, и филозофу, ХМШ. стољећа, у нас се доста писало. Његово је име познато и сваком у нашим школама школованом човјеку. Али уза све то ми се чини да је његова слава код нас више конвенционалне природе: име му се спомиње с поштовањем, а у чему је заправо његова. величина, који му је рад прибавио свјетску славу, у то је упућен доста мален круг људи. Међудим се ту ради о једном од највећих људиг које је дао словенски Југ, о уму ванредне снаге, опсега и дубине; а сигурно није лако наћи у културној историји Јужних Славена научењака, који је уживао у цијелом културном свијету толику славу и признање као Бошковић.

Више је узрока, зашто се Бошковићев рад тако слабо познаје. Један је од главних у томе, што је сама наука, коју заступа Бошковић, математика и њене примјене, тешко присупачна и образованом човјеку. Даље неповољно утиче, што: наше научне заводе и универзитете не веже непрекидна традиција уз Бошковића и његово вријеме. Он је радио у Италији и француској, а у наше је земље научни рад у овим струкама пресађен много касније из Средње и Зарадне Европе. — Колико у том погледу вриједи непрекидна традиција, то видимо најбоље по томе, колико се познаје име и рад Бошковићев у данашњој енглеској науци. У Енглеској су у ХУШ. стољећу на универзитетима држана предавања о Бошковићевој теорији физике, још се при концу Х!Х. стољећа његов уџбеник геометрије веома цијенио, а изразе као »Бошковићев атом«, »Бошковићева сила« енглески научењаци и данас употребљују у. својим радовима, претпостављајући то као нешто познато. Али Енглези имају непрекинуту научну традицију, која захваћа и даље од ХМ. стољећа, они имају часопис за физику, који непрекидно излази већ преко 260 година!

Свестрано обрадити личност Бошковићеву, а не ограничити се при том на сухо набрајање чињеница, прешло би далеко оквир овога чланка. Кад међутим треба да бирам између животописа и приказа Бошковићева рада, мислим, да је боље за популарисање овог славног имена, ако се позабавим радом. Живот Бошковића додуше није нипошто безначајан, у њему има врло драматских и психолошки занимљивих момената. Колико је важна већ сама та околност, да је у раној младости ступио у исусовачки ред! Тиме се младом Дубровчанину у једну руку отворише врата великог свијета и сви извори знања; утрт му је пут најотменијим круговима Европе, примљен је на првим дворовима, упознао се са низом великих људи, упознао свијет у дипломатским мисијама и научним путовањима. У другу руку духовни сталеж прибавио му је и горких часова