Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

42

јева је религија у животу неприменљива и ми не можемо да је следујемо. Следовати можемо само његово тражење и његову борбу. Јер кад би се сви, у самом себи, толико опирали злу колико се уистину опирао овај велики филозоф ресигнације и неопирања, другачије би изгледала ова површина земаљска.

И поред свег протусловља Толстој нам остаје велики пример човекове трагедије која је већ самом грађом човечности условљена. Овакова протусловља и јесу најдубљи мистериј човека-генија.

Др. Саво Љубибратић: "Организација и самоуправно уређење Српске Православне Цркве.

Народно Ослобођење и Уједињење донијело нам је и Уједињење и Самосталност Српске Православне Цркве.

Одмах по Ослобођењу проглашено је уједињење свих бивших обласних цркава у једну самосталну Српску Православну Цркву. Онда је донесена Уредба о централизацији управне и судске црквене власти; обновљена је и Српска Патријаршија и обављено устоличење Патријарха, али тиме нијесу још укинуте разлике нити је проведено јединство у организацији појединих обласних цркава.

Проглашено Уједињење обласних цркава провешће се стварно истом онда, када ступи на снагу и у живот Устав Уједињене Српске Православне Цркве заједно с осталим потребним органским правилницима и уредбама.

И ако још ни до данас немамо у свему потпуно изједначеног мишљења о организацији Српске Цркве, ипак је утврђено основно начело, ударена главна основа и одређен облик и начин уређења свих усвојених и признатих вјерских организација у нашој држави.

Основно начело зајамчено је у Уставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 23. јуна 1921. у којему је чланом 12. у општим линијама утврђено, да »све усвојене и признате вјере самостално уређују своје унутрашње вјерске послове и управљају својим закладама и фондовима у границама закона.« Ово самостално и самоуправно уређење треба да добије детаљнију законску форму и да му се пропишу и поставе тачне границе и начин функционисања.

Али вјерским питањима у опште, а питању уређења Српске Православне Цркве напосе до сада нијесу позвани обратили онолико пажње, колико је требало. И оно што је рађено, није рађено са системом, ни с одређеним планом.