Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

Али, није се ни у овоме послу ишло правилним путем, па с тога се ево још није ни дошло до жељеног циља.

Надамо се, да ће мјеродавни увидјети потребу и публиковати Нацрт Устава, онда, када се уклоне бар главне разлике, и када тако Нацрт Устава постане дефинитивнији. Очекивали смо, да ће се то и до сада учинити.

Сада ћемо овдје истакнути, да је одређена комисија тројице у израђиважу Нацрта Црквеног Устава узела за основ систем о устројству обласне цркве у Босни и Херцеговини и систем у Карл. Митрополији, који је служио као основа при израђивању Уредбе Црк-Просвј. Управе Српских Правосл. Епархија у Босни и Херцеговини. Учињење су разне измјене и допуне према приликама и духу времена. При томе се уједно настојало, да се Нацртом Устава обухвати све оно, што се до сада показало згодно и корисно у појединим областима Српске Православне Цркве и свим осталим автокефалним Православним Црквама.

Нацрт Устава изашао је доста опширан, јер у њему има одредаба и установа, које не би спадале у Устав, него у изборни ред и друге разне правилнике и органске уредбе, којима се Устав допуњује.

Такођер су заједно израђени нацрти Устава: о устројству цркве и о уређењу црквене самоуправе.

Све је ово учињено ради тога, што се настојало, да се Уставом обухвати цијела црквена организација и да се даде што је могуће јаснија и потпунија слика црквеног уређења.

С извјесне стране се чуо неосновани и неоправдани приговор, да тобоже захтјеви свештенства и свјетовњака нијесу у складу с канонима и прописима Православне Цркве и ако се не тражи ништа више, него што је и до сада било законима и разним прописима зајамчено и традицијом освјештано.

Требамо имати на уму, да је основно начело у канонском праву Православне Цркве: да је црквени закон обвезан за цијелу цркву онда, када постане својина свијех чланова цркве. То је онда, када постане саставним дијелом народне душе.

Сјетимо се овдје и оне посланице Источних Патријараха од 6. маја 1848. у којој су истакнули и нагласили, да је »чувар благочестја само тијело цркве, то јест сами народ.«

Др. Никодим Милаш у своме Православном Црквеном Праву на стр. 234 каже, —- да су Источни Патријарси » тијем исказали једну основну истину Православене Цркве и опредијелили сав значај народа у цркви.«

Наш народни геније, неумрли Владика Раде, вади из народне душе и у Горском Вијенцу каже:

»Муж је бранич жене и дјетета, Народ бранич цркве и племена.«

Не можемо пропустити, да овдје не споменемо, да сада многи Руси, који се баве овим питањима, заступају мишљење и истићу своје увјерење, да би се у Русији биле прилике са-