Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

~ положени, и придодајте га оном фонду, којим Матица на народну корист са толиким успехом руководи«.

Године 1842. се јављају са ситнијим прилозима и скромније грађанке из Шајкашке: Госпођа Јовановићка и Јелисавета Сарајлић, и Госпођица Ана Рутоњић и Јелисавета Везилић.

И по многим другим појавама, у то време пред Покрет 1848 су се дешавали нај јачи преображаји српског народног живота у Војводини. Једно је несумњиво: учешће и мањих људи у животу Матице, тада као да је нај јаче. Свако то прилаже своју крајцару, цванцику или форинту, чак и Алексије Радичевић, мудрољубија слушатељ, који ће касније, као члан Вукове партије, љуто да се наруга Матици. И колико љубави за народност у попратним писмима ситнијих и крупнијих прилагача! Ми ћемо неке од тих речи вере и надања овде поновити; можда ће оне и данас имати моћ да покрећу нараштаје на живље учешће у добровољним народним пословима. Не узмогну ли то, бар ће нам открити изворе од којих живе народне установе. Србске Народне Новине Теодора Павловића 1838-1849 као што садрже богат материјал о српско-хрватском животу у свим његовим областима, тако и многе документе о љубави нашег народа према Матици, о љубави која је Матицу и оспособила за стогодишњи живот и рад. Ево их неколико.

О Св. Сави 1848, у црковном православног обштества засједанију у Бечкереку, сенатор и списатељ Ета Михајловић изнесе, »како би то целом Роду Србском от велике ползе, а за обштество лепо и похвално било, кад би оно, по примеру други православни обштества, на свето за сваког Србина, Матица Србска названо заведеније какву помоћ жертвовало, којом и другом јошт помоћију већма би дизању и распрострањавању народног просвјештенија помагати се могло, без којег ни један народ на свету срећан бити не може.« Исте године, православно обштество у Темишвару, свесно тога »које жертве најновија времена Србин, несравнимом благодјетељу народном Сави (Текелији) подражавајући, на Матици као за сад најсветији народности наше жртвеник« завештава прилогу од 200 фор. сребра, јер »наша је обшта жеља да се Матица овековечи«. Новосадско, пак, привилегирано Купеческо Содружество (восточног исповједанија), сматрајући да »средством књижества просвештеније изводи се, по књижества умноженије само прилозима и ових мудрим употребленијем бива« — шаље Матици 20 фор. сребра »само за сад«. — Толико прилаже и Сербско Цеховско Содружество Руфета Чизмарског у Руми, »побуђенијем родољубија... на жертвеник просвјештенија«. Они свој прилог објавише у новинама, да би и проче србске цехове воздигли да њихову примеру последују. Одиста се јавило с једнаким прилогом Содружество Занатлијско Србско у Старом Футогу. Јављају се и други приложници, јер виде у Матици »Стуб и утвржденије народњег нашег просвештенија«; већ године 1842 прилажу, о пештанском вашару, и трговци из Дубице (Лука