Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

Ерваћанин); од тада па све до јуче, Дубица ће бити у духовној вези с Војводином, па ћеи у Босну преносити слободарске тежње наше. Тада је већ толико уобичајено прилагање Матици, да се јављају и оваки случајеви: »Ови дана дође нам један, обхожденијем и уљудностију отличан нама досад непознати, млади Србин, истиним родољубијем одушевљен, изјасни се да, по давнашњој својој жељи на олтар, као што рече, Миле Матице Сербске, народног изображенија ради, сад кад га је срећа послужила, те је на будимској лутрији неку суму новаца добио, тридесет фор. среб. поклања. Име овог Србина, који овако благородно употребљеније од своје среће чини, чести његове ради, с радостију сообштавамо. Он је родом из Панчева, зове се Милош Војиновић«. (Павловићеве Народне Новине 1842 стр. 265). — Василиј Тулић из Горњег Карловца, шиљући прилог од 20 фор. сребра, пише: »Пева у мени и срце и душа, читајући у нашим новинама како се прави и ватрени Србљи са свију страна брижљиво труде фонд Матице подпомоћи и умножити.« — Из Глине шаљу официри и подофицири скупљених 4430 фор. сребра с овим попратним речима: »Да се не би помислило и рекло да и овде у Хорватским Србима нека мала искрица народности не поджиже се, и да ми о срећи и напредку такође не мислимо, то многима примјерима наши љубезни соотечественика и браће наше одушевљени и побуђени приносимо и ми на олтар просвештенија овај мали дарак...

Неки бачки свештеници шаљу по 3 фор. ср. »от уста и от сироте деце наше откидајући, док им срећнија обстојателства више не допусте«. Свршен богослов који учитељује у Банату, завештава од малене своје учитељске плате 2 фор. ср. годишње, а добије ли парохију, онда, о онда ђурђевско ћу јагње на жертву јој принети«. На тако прилагање позива он и остале учитеље: »ускоримо ливадици медомирисавој, гди нам се кошница и уњој Матица неходи, принесимо јој цвета са србског срца, заливана сузама радости, једном речју:

Што су стари гвожђем били, Нек су духом сад унуци!«

Из сличних побуда, јавља се и члан из Србије: рачуноводитељ Совјета, Јован Минић шаље чланарину, 1843, и овакав поздрав: »Желећи ући у племенито коло они родољубиви душа, које састављају и оживљавају благодјетелну Матици Србску, и ценећи све оно, што се србско називало а на србско добро служи, ма било и с оне стране великог Океана, а камо ли с оне стране лакопрегледни река Саве и Дунава — одредио сам десет комади царски дуката на фонд родољубиве Матице Србске, и питам се у осталом том надеждом да нећу у томе без последоватеља или подражатеља остати«.

Најзад, да забележимо једног од најсимпатичнијих приложника Матице Србске и Хрватске, да новим нараштајима предамо једно прилично заборављено и непознато име које треба да светли и пут показује.