Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928
79
6. јула 1906, известио је Иван Костренчић, кр. свеучилишни библиотекар и бивши тајник Матице Хрватске, Управни Одбор Матице Српске. »да је покојни велики жупан сремски Јулије Бубановић у својој опоруци од 5. фебр. 1905 наредио, да се из његове оставине упишу за чланове десет пучких школа, и то: пет хрватских пучких школа за чланове Матице Српске у Н. Саду, а пет српских пучких школа за чланове Матице Хрватске у Загребу, а уједно да се за свих тих десет школа набаве орманови за чување Матичних књига, и то сваки у вредности од 50 круна.
»Племенити опоручитељ навео је у својој опоруци и ово: Ја се надам да ће се и у ово доба несретног спора међу једнокрвном браћом, који Бог би дао да скоро престане, пријавити школа и једних и других, које ће моју у најбољој намери учињену одредбу радо прихватити«.
Јављајући то, Иван Костренчић, као извршилац последње воље Јулија Бубановића, напомиње да је он своту од 500К за упис пет хрватских школа за чланове Матице Српске спремио и да ће тај новац уз имена дотичних школа и доставити, чим му се јави да је Матица Српска вољна исте Хрватске школе примити за своје чланове.
Та љубав чланова и приложника према Матици и према њеним тежњама, један је ступ на ком поуздано почива овака организација приватне инцијативе. Други ступ јесте верност и пожртвовна служба њених часника и чиновника. Скоро увек за протеклих сто година, Матица је била срећна те су се око ње окупљале лепе душе, људи богати срцем који стижу да брину народну бригу, који воле да служе, а служба им се наплаћује само народним признањем које некада дође, некад изостаје. Овде се неће казивати њихов рад и заслуге им за Матицу. Све ће се то, опширније него што би овде могло бити, објавити у Споменици коју Матица управо издаје. Онде ће се приказати и други ступ на који се Матица ослањала, пркосећи »хали и врани« која је насртала на њу. Овде ћемо само укратко рећи да су тај ступ чинили ревносни часници који су годинама и бесплатно вршипи чиновничке дужности: Михаил Јовановић, један између првих председника; Наум Бозда који је девет година био бесплатан и савршено тачан благајник, Георгиј Марго и син му Теодор, бесплатни надзорник и лечник Текелијанума; Сава Текелија, Павле Којић, Платон Атанацковић, Милош Димитријевић, председници који су само смрћу спречени изостали из безбројних седница Матице, у којима је руковано њеном судбином. Сви су они, и још многи неименовани, Њезини Јунаци стогодишње борбе, тако управљали Матицом, да је народ имао пуно поверење према њој и почео јој поверавати, сем прилога и чланарина, и посебне фондове, тако да и данас рукује Матица с неких педесет фондова, јако оштећених девалвацијом, додуше.
Ако се сад запитамо: те поверене јој фондове добротвора, те прилоге, и споменуту пожртвовност својих часника на шта