Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928
80
је трошила Матица Српска, и шта је помоћу поверених јој средстава, учинила за српску и југословенску просвету, наћи ћемо овај одговор: Е
Прихватила је Сербску Лјетопис, ради тога јети основана, други по времену српски часопис (од првог, од Орфелинова Магазина је изишла свега једна књига, 1768), који је био запео после три књиге и осигурала му тачно излажење до данас. Кад је Матица прихватила Летопис, тада ми, Срби и Хрвати, нисмо имали ни један часопис и ни једне новине; од периодичних издања, излазило је тада свега неколико календара, међу којима је књижевно и културно највише вредила Вукова Даница. Матица је дала Србима и Словенима часопис кроз који су најбољи синови народа радили на народном препороду; дала нам је стогодишњи часопис, чиме помало подсећамо на народе код којих књижевна култура није тек јуче одомаћена. Преко двадесет година, Ле_ топис је био скоро стално једини часопис српски, и велико је његово учешће у васпитању и припремању Срба за догађаје у бурним годинама 1848 и 1849. Тим истим органом су духовно дисали и нараштаји који су дозревали после Буне; у Летопису објављују прве своје стихове Јован Јовановић, потоњи Змај, Ђорђе Јакшић и Лаза Костић. И као што је Покрет почео у Матици, 19 (5) марта 1848, где »велики број Срба из разних крајева« формулише у 17 тачака захтеве за обезбеЂење српских народних интереса, тако ће у Матици да отпочне и краткотрајно измирење Срба и Мађара које поткопава Бахов режим. На српско-мађарском братимљењу ради секретар Матице, Јован Ђорђевић; њен деловођа, Јован Јовановић Змај, ' оно има своју светковину у прослави стогодишице од рођења Саве Текелије коју је Матица Српска приредила у Новом Саду, 1861.
Пренесена у Нови Сад, 1864, под вођством Светозара Милетића и Јована Суботића, Матица постаје просветна држава оних Срба који немају своје државе. Разуме се, као таква, имала је она да издржи све насртаје и да прима све ударце, намењене нашој народности из Беча или Пеште. Из Споменице о стогодишњици Матице видеће се тешкоће које је она имала с владом у Бечу до године 1867, и с владом у Пешти касније, до 1918.
Не надајући се потврди Устава, први га Матичари нису ни подносили власти на потврду, тако да је Матица 1826 управо прокриумчарена у живот. Ради тога, она је 1835 обустављена од власти; обновљена 1837, од сад ради под надзором полиције која, нарочито у време Баха, стално чини предлоге да се Матица укине. После нагоде између аустријских Немаца и Мађара, Матица живи и ради под надзором мађарских комесара, скоро у сталном рату са властима; она мора државни надзор и да плаћа. У тој борби Матици се једанпут наређује сеоба у Пешту, једанпут јој се одузима фонд који је чинио тречину њених прихода; за време Светског Рата про-