Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

81

гони се њен одлични секретар, Тихомир Остојић, а под сам крај рата наређено је да се њена покретна имовина »склони на поуздано место«; на срећу, наредба се није могла извршити.

Па и у таким приликама је ово друштво са чашћу вршило своју дужност. У 320 књига Летописа налазе се радови наших књижевних првака који су тако често давали правац животу појединаца и народних наших организација. Поред Летописа, Матица је кроз пет година издавала и популарнији часопис, Матицу. Издала је серију од 160 Књига за Народ, у којој има првокласних радова; издала је педесет Књига Матице Српске, десетак календара и неких шездесет књига изван серија. сем тога, расписивањем књижевних награда, Матица је изазивала српске књижевнике да раде и подносе на мишљење своје радове; на тај начин, из разних фондова, она је досудила награду за неких осамдесет радова који су већином штампани изван њене накладе, с ознаком: наградила Матица Српска. Читаву библиотеку је, дакле, издала Матица, и била је у стању да оснива библиотеке. Свакој југословенској организацији, по молби, слала је она своја издања на дар, и тиме јој оснивала библиотеку.

Најзад, Матица је унапређивала нашу просвету и као руковалац стипендијским задужбинама; пет стотина и четрдесет јесте број њених питомаца, међу којима су и имена: Светозар Милетић, Јован Ђојгђевић, Коста Руварац, Јован Туроман, Илија Огњановић, Илија Вучетић, Миша Димитријевић, Лазар Томановић, Урош Предић, Павле Јовановић.

Тако смо кроз сто година, у Матици Српској имали завод у коме се мислило о судбини народа, о његовој прошлости и садашњости, а бринуло се о будућности и радило за њу.

И данас, у њој имамо просветни завод који, у сарадњи са сличним установама, тражи нове путеве за пометено једно друштво. Сваки пријатељ културе, и пријатељ народа нашег, мора желети да Матица Српска остане кула светиља око које се окупља читава једна област, толико проблематична Војводина, у културним и просвјетним настојањима својим.

Др, Ристо Јеремић:

Писмо о етнографским приликама у Војводини.

Овоме је писму намера да читаоцима нашег календара пружи кратко обавештење о етнографским приликама једне знамените области наше, о којој се код нас у Босни уопште врло мало зна, а најмање какве народности у њој живе.

Данас се под Војводином административно разуме Банат, Бачка и Барања. Али народни сабори у Ср. Карловцима, 1848. и 1861. тражили су да у Српску Војводину уђу Срем, Банат

б