Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

82

и Бачка, па и данас народ наш у овим крајевима сматра Срем саставним делом Војводине. Та шира Војводина, са Сремом, Банатом, Бачком и Барањом, обухвата површину од 26568 км“, на којој сада живи близу 1,900.000 душа.

Војводина је етнографски најшароликија наша покрајина. Она је »смјатеније језиков«, како је то згодно рекао пок. Матавуљ у једној својој приповеци о неком војвођанском селу. У њој живе Словени, Мађари, Немци, Румуни, Јевреји, Цигани и нешто Арбанаса. Словени, који износе апсолутну већину становништва Војводине (близу 1 милијон), деле се на Србе, Хрвате, Буњевце, Шокце, Крашоване, Словаке, Русине и Бугаре.

По вери су становници Војводине римокатолици (око 900.000), православни (до 750.000), протестанти (160.000), Јевреји (22.000), гркокатолици (18.000), друге вере (назарени, методисте, адвентисте 16.000) и безверци (1500).

Срем је подељен на 6 самоуправних градова и 10 срезова, Банат на 5 одн 13, исто тако Бачка с Барањом. Цела је Војводина, дакле, састављена од 16 аутономних градова и 36 срезова.

Срби сачињавају апсолутну већину у градовима: Ср. Карловци, Панчево и В. Кикинда и у !1 срезова: Земун, Ириг, Митровица, Рума, Ст. Пазова, Бела Црква, Ковачица, Нови Бечеј, В. Кикинда, Жабаљ и Тител, а релативну већину у 6 срезова: Вуковар, Илок, Шид, Ковин, Српски Итебеј, Чемеј и у градовима: Земун, Нови Сад, Сомбор и В. Бечкерек.

Хрвати чине апсолутну већину у градовима: Вуковар и Петроварадин и у срезовима: Винковци и Жупања а релативну у Винковцима.

Буњевци имају апсолутну већину у Суботици, а Шокци релативну већину у срезу Батина и Словаци у срезу Нови Сад.

Мађари су у апсолутној већини у срезовима: Ст. Кањижа, Сента, Бачка Топола и у градовима: Ст. Кањижа и Сента, а у релативној су већини у срезу Ст. Бечеј.

Немци састављају апсолугну већину у срезовима: Апатин, Кула, Оџаци, Бачка Паланка и од градова у Белој Цркви, а релативну у Вршцу и у срезовима: В. Бечкерек, Велики Гај, Панчево, Дарда и Сомбор.

Румуни чине релативну већину у срезовима: Алибунар и Вршац.

Срби.

Срба има сада у Срему, Банату, Бачкој и Барањи са досељеницима близу 700.000.

Срба је било у Бачкој и у 14. веку, а почетком 15. века већину становништва у Срему сачињавали“ су Срби. У 15. и 16. веку Банат и Бачка су имали чисто српски карактер, чега ради су Мађари те две области и звали Рашком. У устанку Ракоцијевом, 1703—1711. г. погинуло је до 120.000 Срба, већином из Бачке, па ипак су Срби у годинама 1720. и 21. сачињавали 95'%/6 бачког становништва.