Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

Срби су у Војводини прелазили са Балкана у разна времена и из разних крајева. Долазили су са Мораве, Вардара и Тимока, из Метохије и са Косова, од Врбаса и Босне, Лима и Дрине, из Црне Горе и Херцеговине, из Лике и са Приморја, из Мачве и Видина.

Срба је било, дакле, у Војводини и пре патриарха Чарнојевића, али сеоба под њим г. 1690. звана Велика Сеоба, била је најважнија, јер су Срби тада прешли у Војводину као народ и у политичком смислу, са црквеном и политичком организацијом и са државним традицијама. |

Срби су се већ од почетка појавили у Угарској, како то др. Д. Поповић истиче, као одлични војници и од 16. века је српском народу била војна служба, добрим делом, главно занимање. Кад је средином 18. века укинута поморишка и потиска граница Срби су се бунили и у меморандуму на Марију "Терезију казали да они хоће да остану војници и немају ни најмање воље да одбаце пушку, па да постану ратари.

Дошавши у Војводину, Чарнојевићеви Срби су се са староседеоцима Србима. организовали у једну чврсту фалангу. На своју балканску културу су накалемили западну цивилизацију и ударили основе нашој данашњој просвети, науци и књижевности, те је Војводина за дуго била просветно жариште целога Српства.

Колико је Војводина Србију и остале српске крајеве за-

дужила, језгровито нам је то изнео професор Тих. Ђорђевић овим речима:

Из Војводине су пренашане и пресађиване све културне тековине у обновљену Србију. Прво модерно оружје и прву муницију добили су српски устаници од војвођанских Срба. Први мајстори за грађење и прављење оружја и први војнички инструктори који су дошли у устаничку Србију били су Срби из Војводине. Из Војводине били су први познаваоци страних језика, први учитељи основних школа, богословије, гимназије, лицеја и војне школе, први чиновници, лекари, апотекари, инжењери, и први митрополит. Прво семе просвете и науке у обновљеној Србији засејали су Срби из Војводине. Војвођани су били писци првих књига у Србији, издавачи првих њених новина, алманаха и часописа, први оснивачи њених научних, књижевних и културних установа,. први сликари, први гојиоци модерне музике, први оснивачи сликарских школа, први законодавци. Прве основе модерних заната донели су у Србију Војвођани: сав културни напредак младе Србије води порекло из Војводине и за дуго се развија под утицајем Војводине. Све су те тековине, вели проф. Ђорђевић, после преношене из Ср"бије на све стране српскога народа ван Србије.

Па и после, пошто је Србија преузела културно водство, Војвођани су културно-и национално. радили и даље у осталим српским областима као учитељи основних и средњих школа, -лекари, инжењери, новинари и чиновници, а Нови Сад, Кар-ловци и Сомбор била су места где су се спремали многи учи-