Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

тељи из Босне и Херцеговине и други интелектуалци који су свршили карловачку и новосадску гимназију.

Треба доћи и видети колико је културнога блага посла– гано и културно-просветних установа у Војводини подигнуто,

па се дубоко поклонити оној половини милиона Срба који су.

0- свом руху и круху били кадри све то створити. Нашли би патриаршију, стогодишње две гимназије и учитељску школу, две девојачке школе, штампарије, новине и часописе, штедио– нице, читаонице, певачка друштва, пољопривредне и добро– творне женске задруге, по целој земљи расејане радове Срба. уметника, видели би скупоцени музеј Г. Јоце Вујића, Матицу, Позориште, дивили би се величанственој Фрушкој Гори са ње– них 14 манастира, у којима су похрањени драгоцени споменици наше прошлости од 15. века па на даље. Сазнали би да је пре сто година постојала Болница Српске Општине у Новом Саду, видели би небројена места у којима су света угледали многобројни велики и знаменити људи наши почам од Доситеја на овамо. Посматрајући сва та дела морали би доћи до заКључка да су од свих народности у Војводини једини Срби били који су сами из себе стварали, док су друге нације све добивале са стране. Даље нашли би један леп, једар и здрав сој, издржљиве, вредне и поштене људе, одличне ратаре, добре занатлије и трговце, мноштво лепе, честите интелигенције : лекара, правника, инжењера, учитеља, свештеника. Уверили би се да су војвођански Срби најнационалнији и најродољубивији део нашега народа који се заносио својим идеалима и био готов на жртву за своје идеале, вековима се борио за своју веру,. језик и писмо и поносан био својим српским именом. Срби у Војводини нису никад заборавили своје традиције и вазда су живо жудели за Српском Војводином и за уједињењем са Србијом. Највећи део Срба војника из Војводине предао се српској и руској војсци, где је ступио у добровољце, а велики је део државу саботирао. Кад је Српска Војска направила продор на Солунском фронту Срби из Срема, Баната, Бачке и Барање са напредним Буњевцима, Шокцима, Словацима и Русинима на скупштини 12.-Х1. 1918. у Новом Саду прогласили су уједињење са осталим Југословенима путем Србије.

Не треба заборавити да су Срби у Војводини сем горе споменутих напора за остале делове српскога народа имали и других жртава. У Буни г. 1848. су они љуто страдали: попаљено им је било више од три четвртине кућа, све им је покретно имање било однесено, зима и болести су народ српски толико упропастиле да је Србима у Бачкој требало пуних 30 година да поново достигну број душа који су имали г. 1843.

Од Буне 1848. г., а нарочито од увођења дуализма, 1867. г., водиле су се љуте борбе између Срба и Мађара. Срби су повели једну неједнаку борбу без ичије туђе помоћи само с надом у Бога и у своју снагу. Мађари су имали у рукама судску и административну власт, војску, школе и саобраћај, а у помоћи су им биле све остале народности. Место Војводине, за.