Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

85

жоју су толико крви пролили, Срби буду поцепани на двоје: један је део подвргнут Пешти, а други придељен Загребу. Интелитенцији српској су била врата затворена у мађарску администрацију, аристрокатија се помађарила, а партизанство се увукло и у широке масе народа.

Мађаризација се на војвођанско Српство била устремила полагано и смишљено. Најзад, био је направљен план и за маЂарску православну цркву, па је 1916. г. био и катихизис већ преведен на мађарски језик. Све је било у танчине приправљено, план се постепено изводио и мало је још времена требало, па у Војводини не би било никакве друге нације сем маЂарске. Нове генерације свију народа у Војводини сем Срба, и У неколико Румуна, биле су скоро помађарене, па и Срби су били почели посртати и сигурно је да борбу не би могли издржати. Мађарски вал који је запљускивао обале Саве и Дунава, преплавио би и њих као што је скоро био прогутао Швабе, Словаке, Шокце, Буњевце и Русине, и наука мађарска би се њима после 100 година бавила као једном старином.

Не треба сметнути с ума ни лоше стране војвођанских Срба. Они су, како вели честити Рада Симоновић, врло осетљиви и сујетни, лакомислени и нештедљиви, воле моду, нарочито њихов женски свет. Услед своје ексклузивности не привлаче к себи никога, нити су кога асимиловали сем нешто Цинцара, Грка, Румуна, Бугара и Јермена. Док се досељени Србијанци, Црногорци па и Босанци лако жене Буњевкама и Мађарицама, ретки су војвођански Срби, нарочито ратари, који се жене странкињама. Они, као староседеоци, све остале народе гледају са висине.

Хрвати.

Сви римокатолици нашега језика у Срему звали су се до недавно Шокцима, па се тако зову и данас ратари, али се велики део њих признаје Хрватима као и сви пословењени Немци и Арбанаси у Кртковцима и Никинцима, два села у Срему. Хрвата има у Срему 115.000.

Хрвата има још у Средњем Банату око 1300 душа настањених у Кларији, Боки и Неузини. По дон Јагићу, они су г. 1801. дошли у Банат из Краја на доњој Купи. Сада се они по језику не разликују од Срба, својих сумештана, само што још своје кај употребљавају у међусобном разговору. Одела засебног и нарочитих обичаја немају, мирни су, поштени, гостољубиви, чисти и лепо развијени. Неке породице почињу дегенерисати услед међусобних женидаба, а и двочедни се систем међу њих, по примеру Немаца, удомаћио.

Покрај Тисе и Дунава (у селима Перлез, Опова, Старчево, Борча, Глогоња, Хомољица) живе још оазе Хрвата штокаваца, којих има око 4000, досељених г.1760.—1770. из личко-модрушке жупаније, како тврди дон Јагић. Они су у Опови асимиловали доста Немаца, те се онде данас налази близу 500 душа Хрвата са немачким презименима.